Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

315

ГРАБАНСКИ ЗАКОНИК КАО ОДРАЗ НАШИХ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА

-I.Социјалиссичка правка лица и граћански законик. Полазећи од тога да треба што више да се истакну значај и улога човека као основне вредности нашег демократског и хуманог самоуправног социјалистичког друштва, настоји се да се човек прикаже као основни фактор и у области друштвених односа жоје треба да регулише граЬански законик и да то у грађанском законику дође до изражаја. У вези с тим чине се приговори онима који стављају акцент на улогу предузећа, и шире речено, на улогу социјалистичких правних лица (предузећа, задруга, установа). Ко Je стварно основни актер у односима које треба да регулише наш граЬански законик: човек или социјалистичко правно лице? Подржавајући племениту и човечну идеју о сталној и све већој афирмацији улоге и значаја човека у нашем демократском и самоуправном социјалистичком друштву, не можемо а да не кажемо да његова улога и знача] нису и не могу бити подједнако значајни у свим областима живота. То поготово важи за облает коју регулише граЬанско право, јер у граЬанскоправннм односима у нашем и социјалистичком друштву уопште, гледано у целини, не дошшира човек • —• појединац него социјалистичко правно лице. Разуме се, социјалистичко правно лице није у основи друго до организациони облик више удружених луди и то у социјалистичком друштву радних људи. Али, у правним односима које овај организациони облик заснива не иступају л>уди које оно удружује ни као група ни као појединци него социјалистичко правно лице, као посебан субјект, различит од субјективитета оних које обухвата. Сходно реченом, социјалистичко правно лице представља један нов квалитет који je карактеристичан за социјалистичко друштво, нарочито за самоуправно социјалистичко друштво. Оно представља носиоца и ослонац социјалистичког система. У социјалистичком друштву у коме преовлађују планско-административни елементи или, другим речима, у административном социјализму, улога и значај социјалистичких правних лица не могу да се уоче у довољној мери, јер су прекривени и прикривени улогом државе и појавл>ују се као делови државног апарата. Али, у социјалистичком друштву ко je почива на самоуправљању и у коме доминира робно-новчани начин привређивања или, другим речима, у самоуправном социјализму, какав постоји ÿ југословенском друштву, социјалистичка нравна лица избијају у први план, те поста] у уочљиви њихова улога и знача] као основних носилаца привредног и друштвеног живота. На жалост, улога и знача] социјалистичких правних лица за социјалистичко друштво нису ни довољно уочени ни доволзно подвучени. Подвлаче се улога и знача] радничке класе и њешгх политичких и класних организација, а у на] нови] е време ]ош и улога и знача] човека као појединца, а често се заборавља да ]е радничка класа економски и друштвено организована у виду социјалистичких правних лица, а тако je претежно организован и човек појединац. Уместо да се теоретичари и практичари питају који су то субјекти који су дошли на место економски и политички развлашћеног капиталисте, који дају печат социјалистичком друштву као новом друштвено-економском систему и његовом развитку, они истражују, проналазе и