Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

318

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Од времена када je државна својина трансфермисана у друштвену својину, а то се подудара са увођењем самоуправљања, децентрализацијом привредних предузећа и установа друштвених службы и другим променама, појавили су се бројни проблеми. Тако, поставило се питање je ли друштвена својина нравна категорија или не: ако јесте, каква je уставноправна или грађанскоправна, или и једна и друга, а ако није, каква je онда категорија социолошка, економска, или и једна и друга, или нека трећа и т. сл., затим питање, je ли друштвена својина, ако je нравна категорија, субјективно право или не: ако јесте, ко je тихулар тог права, а ако није, како je могуће да својина буде друштвена, тј- да припада некоме, а да нико не буде њен титулар; онда питагье, je ли право коришћења, које у вези са стварима у друштвеној својини имају социјалистичка правна лица (предузећа, установе, задруге и др.), a које je заменило право управлања које je постојало док je друштвена својина била државна својина, изведено право из права друштвене својине или je ориганарно право, тј. право ко je свако социјалистичко правно лице црпе непосредно из закона а не изводи га из нечијег ширег права; ако je оригинарно право, није ли боле, адекватније, назвати га правом својине, с обзиром да се, с једне стране, у правном саобраћају понаша као право својине, а с друге стране, представља најширу правну власт коју социјалистичко правно лице може да има на стварима у друштвеној својини (кад се каже најшира власт, мпсли се на то да било ко друти нема ширу власт, али то не значи неограничену власт). Конфузији о друштвеној својини, која траје и данас, допринео je и Устав СФРЈ од 1963. године, који у ст. 2. одељак 111, уводни део, у коме се говори о основним начелима, садржи формулацију из које произилази да друштвена својина не припада никоме. Правно недовољно јасно стање je представлало плодно тле за ницање бројних теорија (схватања) о друштвеној својини. Није претерано рећи да их има колико и писаца који ce баве питањима друштвене својине. Ми ћемо се задовољити тиме да укратко изложимо најзначајније теорије и да покушамо да осветлимо њихов значај за доношење нашег грађанског законика. а) Првих година после деетатизације привредних предузећа и бројних установа и њиховог претварања у самосталне радне организације, увођења самоуправљања у привреди и преображаја државне својине у друштвену. јавља ce теорија по којој je друштвена својина право својине чији je титулар држава као репрезентант друштва. Право коришћења које имају предузећа и установе као сопијалистичка правна лица на стварима у друштвеној својини je, по овој теорији, изведено право из права друштвене својине. Аакле, по овој теорији, суштински се није ништа променило у вези с друштвеном својином у односу на административни период. Промешен je само назив и само привидно субјект (титулар, носилац, ималац, власник). Наиме, назив државна својина замењен je називом друштвена својина. а уместо државе, као титулар je означено друштво. Међутим. пошто je друштво олггчено у држави, то се у ствари, држава појављује као титулар друштвене својине, дакле, исти субјект као и у време кад се друштвена својина звала државна својина.