Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

319

ГРАБАНСКИ ЗАКОНИК КАО ОДРАЗ НАШИХ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА

Поборнидима ове теорије се нарочито замерало и замера да нису схватили нове друштвене односе који су настали деетатизацијом привредних и других субјеката, децентрализацијом државне својине, налуштањем од стране државе оперативне функције у привреди и увођењем самоуправљања у радним, пре света, привредним организацијама, него су остали оптерећени етатизмом. Међутим, ова теорија би, и поред критика које joj се упућују, била употреблзива за доношење одговарајућих одредаба о друштвеној својини у грађанском законику, ако би се стало на становиште да друштвену својину као целину треба правно одразити као право својине одређеног субјекта и на тај начин изразити правно јединство ствари из којих ce састоји. Y том случају нашло би се доволшо аргумената којима би се оправдала ова правна конструкција. Такво правно одражавање друштвене својине би, посматрано са формалноправног становишта, тј. са становшпта правке технике, било у основи исто као и у време постојања државне својине, с тим што се суштина променила. Наиме, право својине би припадало друштву, а његов титулар би у име и за рачун друштва била држава. Њој би то право само номинално припадало, јер она не би вршила овлашћења из права својине у вези са стварима у друштвеној својини, с обзиром да je напустила оперативку функцију у привреди и друштвеним службами (просвети, култури и другим областима). Аржава као репрезентант друштва била би у ствари титулар једног субјективног права без овлашћења које то право иначе има или, другим речима, била би титулар голог права својине. Социјалистичким правним лицима припадало би право коришђења као изведено право из права друштвене својине чији je титулар у име друштва држава, које би садржавало овлашћења која има право својине, с обзиром да друштво у лиду државе није задржало ниједно овлашћење које има право својине. б) V време кад je никла теорија о друштвеној својини чији je титулар друштво у лицу државе, јавила се и теорија по ко joj je титулар друштвене својине друштво које постоји у оквиру Југославије. Овом схватању се замерало нарочито то што ближе не одређује појам друштво. Ако се, пак, приступи томе, кажу критичари, мора се доћи до закључка да на данашњем ступњу развитка постоји само друштво организовано као држава. Према томе, опет произилази да je држава субјект друштвене својине. Ако би се усвојило наведено схватање, онда би у грађанском законику друштво било означено као титулар права друштвене својине. Пошто на данашгьем стушьу развитка друштво није друкчије организовано него као држава (макар и у одумирању и трансформации у друштвену организацнју), то би се, у ствари, она, онаква каква јесте, појављивала као субјект права друштвене својине који дела у име и за рачун друштва. Остале правке консеквенце би биле истоветне са онима које су нзложене у вези са схватањем да je држава субјект друштвене својине. Према томе, са конструкцијом по којој би титулар друштвене својине било друштво, не би се ни формалноправно ни суштински ништа ново добило.