Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

321

ГРАБАНСКИ ЗАКОНИК КАО ОДРАЗ НАШИХ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА

поседују, али никада нису право својине. Права појединих субјеката на стварима у друштвеној својнни нису права изведена из права друшхвене својине, јер ово право не посхоји, него су гьихова оригинарна права (права ко ja извиру из закона). Y вези с овим схватањем поставлю ое, пре свега, пихање може ли друшхвена својнна да буде усхавноправна (дакле, правна) категорија, а да у исто време хо не нађе одраза у имовинском праву, или другим речима, да у исто време не буде и имовинско-правна (граВанскоправна) категорија. Чини нам се да то ннје могуће. Друго, не представља ли противуречност кад Устав каже да друштвена својина не припада никоме или, другим речима, кад каже да то ннје правка категорија, и уставноправне теорије, по којој je друштвена својина уставноправна, дакле, правна категорија. Треће, шта представљају уставне одредбе по којима je друштвена својина, с једне стране, друштвена, тј. својина која припада друштву, а с друге стране, својина која не пршгада никоме. То не представља ништа друго до правку фикцију која покрива противуречност измеВу припадности друштвене својине и тежње да се стварност прнкаже друкчије. Додуше, фикције нису непознате праву и играле су, а и данас често играју важну улогу. МеВутим, кад се уводи нека правна фикција, мора се знати разлог њеног увоВења. Y случају уво Вења правне фикције у вези с друштвеном својином, тај je разлог остао непознат. Да би концепција о друштвеној својини изражена у Уставу и уставноправној теорији могла бити употреблена при изради грађанског законика, мора се пре свега бити начисто с тим je ли друштвена својина правна или неправна, тј. само теоријска категорија. Ако je правна категорија, она не може бити уставноправна а да у исто време не буде и граВанскоправна. Ако je само теоријска категорија, онда то значи да je правној и другој друштвеној теорији остављено да анализира, истражује и закључује о природи присвајања ствари које ни као целина ни као делови целине не припадају било ком субјекту у виду својине него у виду неког другог права (права коришћења) . Y овом случају јавља се непремостива противуречност; како се може доћи до закмучка да je присвајање ствари, које припадају појединим субјектима по основу права коришћења, друштвена својина, кад ови субјекти на њима немају својину (право својине). Другим речима, не може се анализирати право коришћења и доћи до закључка да je реч о својини која je по свои карактеру друштвена. Само ако би социјалистичка правна лица имала својину на стварима које поседују, било би лгогуће ястраживати њену природу и евентуално доВи до закључка да та својина има друштвени а не, рецимо, приватни или лични карактер. Према томе, уставно решење о друштвеној својини и на нему изграВена изложена уставнотеоријска концепција, уколико би послужили као основ регулисан>а друштвених односа у вези с друштвеном својином у грађанском законику, не би довели ни до чега новог у односу на стање које веВ постоји, нити би отклонили постојеВе теоријске и позитивноправне противуречности. В) Y иауци граВанског (имовинског) права појавила се и до данас одржала теорија о друштвеној својини као подел>еној својини. По овој