Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

333

ГРАБАНСКИ ЗАКОНИК КАО ОДРАЗ НАШИХ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА

ганизациони облик одређене трупе, и изгубила би карактер социјалистичког правног лица као субјекта својственог само социјалистичком друштву. Четврто, радник као власник заједничке својине формиране од плодова његовог рада могао би, у начелу, да тражи у свако доба определена свог дела и његово издвајање из заједничке својине. То би му се право могло ограничите и свести на случај кад напушта радну организацију, али не би могао бита лишен тог права; ако би то био случај, онда би било бесмислено признавати му право заједничке својине. Међутим, чак и у случају да се право радника на опредељивање свога дела у заједничкој својини ограничи само на случај напуштања радне организације (због пресељења у другу, због отказа, због пензионисатьа и др.), могле би наступите веома неповољне правне последице по радну организацију. Наиме, радник би могао тражити да његов власнички део буде одре Вен идеално, тј. у виду сувласничког дела, или реално, тј. у виду дела ствари из заједничке својине на коме би конститунсао своје право својине. Било на који начин да буде одре Вен део који припада раднику, он би га могао отуђити. Y вези с отуВењем могло би, с једне стране, бити одреВено да се отуВење може вршити само преношењем на социјалистичко правно лице, дакле, другу радну организацију, а с друге стране, могло би се конституисати право прече куповине и то у корист радне организације у којој радник има заједничку својину или у корист радника који остају на раду у радној организацији. Такво ограничење радника у погледу отуВења дела који му из заједничке својине припада не би било у стану да доведе до тога да ньегов део увек прибави радна организација или њени активни радници. То стога што се може дошлите да ни радна органнзација ни њени радници нису у стану, због финансијске ситуације у којој се налазе, да купе својински део радника. Ако се претпостави да би се у једном тренутку могло стећи више захтева за определ>ен>е и отуВење делова у заједничкој својини, а та се могућност не може исклучити, онда би био доведен у питагье опстанак радне организације, или би заједничка својина радне организације, делимично или потпуно, прешла у својину друге радне организације. Може ли се у социјалистичком друштву допустити да једна радна организација буде власник ствари друге радне организације, и чему би то одвело? Чини нам се да о томе не може бити ни речи. ТакоВе треба указати на неминовност бројних спорова који би настали између радника и радне организације у вези с опредељивањем и отуВењем дела који припада раднику у заједничкој својини, тако да би радна организација била доведена у ситуацију да се стално бави унутрашньим односима. То би, нема сумње, знатно паралисало њену активност као привредног субјекта . Као што се види, убедљиви разлози говоре за то да се раднику не може признати никакво стварно право на плодове његовог рада остварене друпггвеним средствима на основу права на рад. Његово право треба и мора да остане онакво какво je данас, и то, с једне стране, радио право, које му омогућава на основу слободног одлучиваньа са другим радницима расподелу дохотка укључујући и остваривање личног дохока на основу правила о основами и мерилима за то, а с друге стране, релативно (облигационо, тражбено) право.