Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

343

ОДНОС УПРАВНОГ ПРАВА И НАУКЕ О УПРАВИ

снага у САД ко je су због учесталих злоупотреба органа управе, као и корупције извесних високих функционера, заххевали преображај режима јавне управе. Y том смислу су донети и извесни ыормативни акти који су дали потребна овлашћења федералним органима за побољшање функциоиисања федералне управе. Y овом периоду развоја науке о управи у САД и проф. В. Вилсон као и друга неки његовн савременици сматрали су да се управа мора одвојити од политике. С друге стране, под утицајем Фредерика Тајлора (Frederich W. Taylor 1850 —1915), који je истицао концепдију о радионализадији у раду индустријских предузећа и с обзиром на успеишу примену ових идеја у пракси које су допринеле повећавању производгье, уврежило се и код проф. Вилсона и његових следбеника гледиште да би методе рада у великим индустријским предузећима требало применити и у раду јавне управе. ( 9 ) Yчвpшћeњy ове концепције допринео je и Француз Анри Фајол (Henry Fayol), по струци инжењер рударства, који je поред осталог истицао да би држава и њени органн требало да послују као и велика предузећа, односно да се државом и њеним органима руководи као и у великим предузећима. Његова концепција je одговарала и допуњавала већ доминнрајуће гледиште о овом питању у САД, тако да je тамо одмах прихваћена и узела маха и то док je сам Фајол био непознат у Француској, ( 10 ) МеВутим, вала истаћи да je у овом периоду развоја проучавања јавне управе професор Франк Џонсон Гуднов (Frank Johnson Goodnow 1859—1939) имао великог утицаја на развој не само науке о управи већ и специфичног америчког управног права. Y својим радовима проф. Гуднов je истицао неколико главных мнсли о улози управе: а) управа мора бити рационална; б) управа мора бити одвојена од политике; в) корнсност активности управе мора бити основ сваке ефикасне друштвене контроле управе; г) неопходна примена упоредног метода у проучавању управе уопште и проучавању управног права посебно. ( п ) Иако je у овом периоду у САД доминирало свеобухватно проучавање управе а не само позитивно правно проучавагье управе, проф. Гуднов није само дао замаха развоју предмета јавне управе већ je ударао и темеле америчком управном праву и указивао на потребу проучавања и националног и упоредног права. ( 12 ) Оно што je характеристично за америчку науку о јавној управи тог периода je у томе што je углавном у готово свим радовима из ове области тежгьа у проучавагьу односа између управе приватних привредних предузећа и јавне управе, а не проучавање специфичног карактера јавне управе.

(9) G. Langrod: La science administrative et sa place parmi les sciences voisines, op. cit. erp. 106; ар П. Дилштријевић, Јавна управа, Биша управна школа, Ниш, 1964, стр. 87—90; Ар- Е. Пусић: Наука о управи, Школска књига, Загреб, 1968, стр. 20.

(io) Р. Legendre: Histoire de la pensé administrative française y књизи Traité de Science administrative, op. cit. стр. 71—72; Видети H. Fayol: Administration industriele et générale, Paris, Dunot, 1916; др П. Димитријевић: op. cit. стр. 90—92, др Е. Пусић, op. cit. стр. 21.

(и) G. Langrod: La science et l'enseignement de l’administration publique aux EtatsUnis, A. Colin, Paris, 1954, стр. 41—42

(12) F. F. Goodnow: Politics and Administrative Law, New York, 1900; Municipal Horae Rule, New York, 1890; The Principles of American Administrative Law, New York, 1905, (фраицуски превод од A. et G. Jèze, 1907); Comparative Administrative Law, New York 1893 (фраицуски препол 1907); Social Reform and the Constitution, New York, 1911