Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

344

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

б) Класична етапа . Y овом периоду, који настаје одмах после првог свехског para, развој науке о управи je последила многобројннх оддука о реформи управе припреманих од стручњака који су проучивали управу и посветили се обради науке о управи. На развој ове класичне школе у развоју науке о управи посебно je утицао проф. Леонард Bajx (Leonard D. White) који je 1926. објавио своје дело: Увод у студије јавне управе (Introduction to the study of public administration последње издање 1955). Y овој ехапи развоја науке о управи посебна пажња обраћана je специјализацији и награђивању кадрова, струкхури појединих служби, оснивању руководећих бироа, побољшању поступка за састављање буџета и др. За овај период карактеристично je да je после првог свехског рата у неким великим градовима установлен нов систем управе. По овом новом систему опште руковођење и управљање свим општинским службама није поверено изабраном градском, односно општинском одбору већ je поверено једном високо квалификованом стручхьаку коме су дата широка овлашћења са задатком да буде у ствари „техничар градске делатности”, односно тзв. City manager. Овај нови систем допркнео je да преовлада тенденција научног проучавања технологије управе, имајући посебно у виду оперативку функцију управе како би управа постигла што боље резултате. Такво проучаванье управе представљало je не само одређен правац за проучавање управе већ и читав покрет који je у САД познат под именом Scientific management movement. Исправно се истине да je концепција ове школе имала у виду извесне елементе нужне за проучавање управе у целини као што су планирање, организација, делатност службеника, руковођење, координадија, контрола и др., али није водила рачуна о људском елементу јер су човек и његова улога у процесу управљања и у раду управе били потпуно занемарени. Y совјетској литератури се посебно истине да се за социјалистичку управу не могу примењивати основна учевьа о менаџерству јер ова теорија у менеџментима види не само управљаче свих могућгхх класа вей по том учењу од менеџмената зависи и развитак друштва. ( 13 ) Y ствари исправно се истине да je ова концепција о проучавагьу управе која je пошла од чисто практичних циљева за што 6oaæ организовање рада управе, ради што успешнијег резултата делатности управе свела се такойе на известан догматизам jep je по сваку цену тежила што једноставннјим решењима и стихла до извесног формализма својим апстрактним шемама и рецептима о организацији и оперативној делатности управе којн су истицашг као утврђена начела. ( 14 ) Ова америчка класична школа у проучавању управе, углавном je посветила пажгьу проблемима унутраппье организације појединих служби (специјализацији задатака појединих служби, системима организације и њиховим последндама, јединственом руковођењу, ограничењу броја сарадника у једној служби, централизацији и децентрализацией). Према гледишту велйког броја шгсаца класнчне школе специјализација служби би мо-

(13) A. E. Лунев: Роль права в управлении. Советское государство и право, 1968, No 11, стр. 74

(14) G. Langrod: La Science administrative et sa place parmi les sciences voisines, op. cit. erp. 106