Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

345

ОАНОС УПРАВНОГ ПРАВА И НАУКЕ О УПРАВИ

гла бити следећа: а) оперативке службе (line units, services opérationnels) односно службе које врше одређене службе за друштво у целини или службе које имају задахак да врше службу за одређени део друштва (заштита граВана и добара, школско образованье, борба против епидемија и др.) ; б) помоћне службе (auxiliary units services auxiliaires). С обзиром на то да je ради извршења задатака оперативних служби нужно да свака служба располаже истоврсним средствима (људством, матер ијалним средствима, непокретностима и др.), неопходно je да у дедентрализованом систему организаднје свака оперативна служба има јединице ко je би се старале о овим средствима и њима располагале. Ради ефикасности сматрало се корисним да се ове јединице групишу као заједничке службе које се с обзиром на свој задатак називају помоћним службама; в) штабске службе (stall units, les services d’états-majors). Великим организацијама ca сложеним задацима тешко je управљати инокосно. Стога се за одређивање програма рада, доношење значајних основних одлука за рад организације и координацију рада сложене организације, као и контроле извршења задатака велике организације, поред старейшие ове организације који одговорно учествује у свнм овим пословима, ради ефикасности рада одређује и један број сарадника високог ранга који заједно са старешином образују штабску службу. С разлогом je истакнуто да je доста тешко тачно одредити разлику измеВу помоћних служби и штабских служби. ( 15 ) С друге стране, и у овом периоду сматрало се да наука о јавној управи и наука о управљању предузеИима нмају много заједничког посебно у погледу унутарње организације појединих служби, метода регрутоваља службеника и радника, као и односа појединаца и трупа у оквиру управе. Тако по овом схватању нема битне разлике измеВу једног федералног надлештва и једне велике банке или једне велике фабрике аутомобила. ( 16 ). в) Психосоциолошка етапа. Y развоју науке о управи психосоциолошко проучавање управе дошло je као реакдија против раније класичне школе у проучавању управе. Овај нови правац у проучавању управе у САД отпочео je 1945. године са појавом књиге професора Херберта Сајмона (Herbert Simon); Понашаше управе: студија процеса доношења одлуке у управној организации (Administrative behavior; a study of decision making process in administrative organization, New York, Mac Millan, 1945). Овој књизи дао je предговор Честер Бернар (Chester J. Bernard) који je први истакао потребу психосоциолошког проучавања управе. Касније je проф. Сајмон заједно са професорима Доналд Смитбургом (Donald W. Smithburgh) и Виктор Томсоном (Victor Thomson) објавио 1950. године уцбеник „Јавна управа” (Public Administration, New York, Knopf, 1950) y коме je до краја нзложио своју концепцију о проучавању управе. Пре свега, ова je школа критиковала извесна начела о управи која je истакла класична школа проучавања управе. Класична школа je, на пример, истицала начело спецнјализације појединих служби и службеника. МеВутим, психосоциолошка школа je сматрала да није довољно само зала-

(15) В. Goamay, J. F. Kesler et J. Siwek Pouydesseau; Administration poblique, Presses Universitaires de France, Paris, 1967, erp. 18—19

(16) B. Goumay : op. cit. стр. 15