Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

346

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

гати се за специјализацију већ je нужно истаћи која je специјализација најефикаснија за управу, што класична школа није учинила. С друге стране, join се истине да строга примена начела јединственог руковоВења, које je једно од главных начела класичне школе, доводи у опасност примену начела специјализације, јер задаци великих организација и предузећа могу бити тако комплексны и сложены да их мора решавати штаб специјализованих стручгьака, а не јединствено, односно инокосно руководство. Перед тога психосоциолошка школа join истине да начело класичне школе о ограброја сарадника у одређеној радној организацији, у ствари да се број сарадника креће од три до петнаест, није сагласно са начелом које истине класична школа да би хијерархијска лествица морала бити сведена на минимум, пошто je очигледно да би овако мале радне јединице образовале читаву мрежу хијерархијских старешина. Најзад, по учешу психосоциолошке школе, начела која je истакла класична школа не само да су у извесној мери противуречна већ нису ни доводно прецизна да би могла у довољној мери обезбедити ефикасност делатности управе. Психосоциолошка школа проф. Сајмона није само критиковала класичну школу проучавања управе, већ je им ала и своју концепцију о проучавану управе. Оно што je битно и ново у овој школи je истицање да су основ науке о управи тековине социјалне психологије и савремених социологија. Перед тога, да би наука о управи објаснила стварно функционисан>е појединих служби управе, она мора проучавати понашање појединаца и трупа које раде у одреВеној служби. МеВутим, за проучаваље метода и начина како треба да буде организована управа, нужно je пре света извршити прецизну дескрипдију положаја и улоге управе. Стога je првенствено неопходно утврдитн организацију управе; констатовати овлашћења појединих органа; које одлуке доносе поједини службеници шли категорије службеника и да ли и ко врши одређен утицај на службешпсе који доносе одлуке. Према томе, психосоциолошка школа проф. Сајмона не даје одреВена правшла о организацији управе већ выше упућује на анализу управног понашања како би се научным истраживањима објаснили извеенн проблемы и уједно омогућшло налажење могућих хипотеза за што боду и ефикаснију делатност управе чиме je отворено ново поглавде у научном свеобухватном проучавању управе у САА- Битно je у теорији професора Сајмона и иегове психосоциолошке школе проучавање појма одлуке и с тим у вези прецизно анализирање кад, ко и каква овлашћења има да доноси одлуке. Истине се да и изврпши орган има у одређеном обиму овлашћење да одлучује без обзнра што његова слобода није велика. Међутим, највиши и виши кадрови управе овлашћени су да врше избор како ће утицати на понашање службеника одреБених органа с тим што се подвлачи да се овај утицај не врши само актима власти већ и другихм могуйим видовима утнцаја. Све одлуке имају одре Вен щтд, предмет или вредност тако да су одлуке выше или мање степенасто хијерархијски класификоване. Пре школе проф. Сајмона посебно се подвлачило да се код одлуке разликује цил, одлуке и средство за извршење одлуке. Тако je, на пример, за извршиоца одлуке цшь пзвршеше одлуке, a овај исти цил> je за доносиоца одлуке, по правшлу, само средство којим се служи вшпи хијерархијски старешина за постизање одреБеног циља. Проф. Сајмон такоВе врши разликовање циља одлуке од