Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

348

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

полихичког система. Стога се данас наука о управи развија не само у буржоаским државама већ под специфичним условима развија се и у социјалистичким државама. С обзиром на то да се у САА посвећивала пажња јавној управи, односно науци о јавној управи, то je уједно успорило развој науке управног права. Подвлачи се да су чак теоретичари науке о јавној управи тежили да игноришу науку управног права и њен значај за друштвени живот. С друге стране, остављајући по страни изузетке, то je, како je добро речено, довело до узајамног непознавања значаја права као фактора који утиче на делатност управе, као и преовлађујућем утицају практичара у утврђивању доктринарних синтеза. 6. Аруги je развој у Француској. Y Француској XX века доминира наука управног права која je својим истакнутим правним теоретичарима (Duguit, Jèze, Hauriou, Bonnard, Berthelemy, Waline, de Laubadère, Rivero и др.) достигла највећи домет y светској литератури науке управног права. Ова развијека француска наука управног права допринела je извесном отпору према увођењу науке о управи, поготову што je страна теоријском излагању развијеног француског управног права које je проучавало управу као позитивно-правну дисциплину, али на основу свестране анализе управне и управно-судске праксе, као и упоредно правним проучавањем феномена управе. Такво прилажење обради управног права je и довело управно право Француске до највишег домета научне правне мисли. Међутим, животна стварност je утицала да се и у Француској почшье после другог светског рата развијати наука о управи. Појављују се дела која свеобухватније проучавају управу, ( 21 ) док се најзад није увео и предмет наука о управи не само у Националној високој управној школи (Ecole nationale d’Administration) већ и на Правном факултету у Паризу. С 22 ) 7. С обзиром на то да су наука управног права и наука о управи веома блиске, јер обе проучавају феномен управе, природно je да се морала одредити специфичност предмета науке о управи која уједно одваја науку о управи од науке управног права. По једном гледишту, с обзиром на то да право увек у правној форми изражава само етичке, социјалне и економске концепције које владају у одређеном друштву, то и управно право претпоставља известан број основних определена, ко ja се односе како на односе управе са појединцима, тако и на најбоље методе уређивања и пословања управних организама. Према томе, управни режим једне земле je одређен не само правним правилима која конституишу њено управно право, већ и одређеним опредељењнма, од којнх главна определена право задржава и санкционшпе, али

(21) На пример R. Grégoire, La fonction publique, A. Colin, Paris, 1934; M. Crozier, Le phenomene bureaucratique, Seuil, Paris, 1963

(22) Најзначајније дело из ове области у француској литератур и je Traité de Science administrative, Mouton, Paris, 1966. Ver вари ово дело je колективан рал низа најистакнутијих француских правника. Поред тога истичу се join и дела: В. Gourney: Introduction à la science administrative. Colin. Paris, 1966; B. Goumay, J. F. Kesler et J. Siwek Pouydesseau, Administration publique, Presses Universitaires de France, Paris, 1967