Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

351

ОДНОС УПРАВНОГ ПРАВА И НАУКЕ О УПРАВИ

ка. (“) Посебно се истине да ово совјетско прилажење науци о управи није била наука о управи која се заснивала на апстракхним правилима „опште науке о организации”. Напротив, полазило се од Лењиновог упутства да je за добро управљање поред умешности за убеђивање, као и победе у грађанском рату, неопходно умети организоватн. С тога се истине да je овагсав приступ обради совјетске науке о управи у то време дао овој науци борбени и партијни карактер и заснивао je на марксистичкој методологији. То je и разлог да се у совјетској науци сматра да je наука о управи више организационо-политичка наука него организационо-техничка. С 34 ) Организацијом управе бавили су се не само руководећи органи државе, већ су постојали и посебии органи који су имали задатак да проучавају структуру апарата органа управе, метода управл>агьа, као и питања рационализације рада. Међутим, дапас се у совјетској литерагури подвлачи да je овај развој у другој половини 1930. године нажалост заустављен. Тако je комплексно проучавање управе углавном прекинуто, али су се проблеми управе и даље проучивали у оквиру управног права. ( 35 ) Од 1940. године посебно се у уцбеницима управног права посвећује већа пажња проблемима организацнје совјетске управе, као што су на пример: партијно руководство, демократски централизам, учешће широких народник маса у државној управи, образована кадрова за управни апарат итд. Међутим, још многи друга проблеми науке о управи нису били обухваћени, на пример, структура и функција управе, техника организације управе, рационализација организације управе, анализа услова који утичу на избор најцелисходиијег решења одређеног питања у вези са управом и др. С разлогом се објашњава да je ово била последица тога што су се ови проблеми организации управе проучавали у том периоду само у оквиру нормативних аката, односно у позитивноправној науци управног права. ( 36 ) Y најновијој совјетској литерагури се стога истиче да je нужно у целини проучавати функцију целокупног система управе и њених органа од врха до дна. ( 37 ) С тога се и у Совјетском Савезу сада пришло комплексном проучавању управе с тим што у том раду учествују правници, филозофи, економисти, психолози и друга одговарајући стручњаци. Првобитно су оснивани савети за проучавање управе. Ово комплексно проучавање проблема поверено je Академији наука СССР која има и научни савет за кибернетику у коме поред осталих секција постоји и секпија за теоцюска пооучавања оцганизације. Поред тога, проблемима управе бави се и Институт државе и права Академије наука СССР, чија je секција за државну управу и управно право недавно објавила залажено дело „Научни основи државне управе у СССР (1968) j 3B ) Гледишта о предмету науке о управи у совјетској летиратури нису јединствена. Постоје углавном три гледишта. По једном, предмет науке о

(33) Ц. А. Тамполэска, op. dt. стр. 11

(34) Ц. А. Јампољска, op. cit. стр. 19

(35) Ц. A. Јампољска, op. cit. стр. 13

(36) Ц. A. Јампољска, op. cit. стр. 14

(37) Ц, А. Јамполкжа, op. cit, стр. 15

(38) Ц. A. Јампољска у књнзи: Научные основы государственного управления в СССР, „Наука“, Москва, 1968