Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

352

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

управи je цео развој социјалистичког друштва. Оправдана Je критика која се не саглашава са оваквим одреЬиван>ем предмета ове науке, јер нова наука има своје оправдание ако се у оквиру постојећих научных дисциплина не може целисходно проучавати нов специфичан предмет који ни je предмет изучавања у старим научним дисциплиыама. По себи се разуме да се и специфичан предмет нове научне дисциплине у ствари издваја из старих научних дисциплина што може бити резултат диференцијације или интеграције одреЬених научних дисциплина. ( 39 ) По другом гледишту, предмет науке о управи обухвата само облает управе у производил или народно] привреди. Исправно се одриче оправданосх овог гледишта јер научна организација управе није нужна само у области привреде већ и у другим областима друштвеног живота као што су, на пример, социјално-културна и управно-политичка и др. ( 40 ) По трећем гледишту, предмет науке о управи обухватао би проблем усавршавања управе у свим областима друштвеног живота. И код овог трећег гледишта постојало je више нијанси. По једној, наука о управи би „обједињавала елементе разлпчитих наука, како друштвених, тако и гтриродних и то онолико колико оне имају извесне везе са управом”. По овом гледишту, то готово и не би била посебна наука већ неки комплекс наука у коју би у целини ушла и наука управног права. Међутим, и ово je гледиште с разлогом одбачено. Поводом овог гледишта већ je позната примедба истакнутог пол>ског правника професора Старопхћака, који je духовито истакао: „Не може се управљати без знаньа таблице множења, али таблица множења није предмет науке о управи” ( 41 ). С тога ово треће гледиште истине да наука о управи не проучава све проблеме у вези са односима ко je има управа у друштву, већ оне проблеме који су везани са организацијом управе ради повећања гьене ефективности. ( 42 ) Подвлачећи самосталност и оправданост науке о управи, у совјетској литератури се истине да се предмет науке о управи може уочити и у садржају самог предмета. Према једном гледишту, наука о управи садржи три дела. Први део проучава проблеме узајамног дејства разних фактора којн утичу на управу и које са свог становишта проучавају и друге научне дисциплине, како би се што боље сагледала управна стварност у целини. ( 43 ) Ово гледиште сагласно je са гледиштем које истине савремена француска литература науке о управи да je њен задатак да ошппе и објасни феномен управе, односно да „фотографише” управну стварност. ( 44 ) Y совјетској литератури се истине да се ово француско схватање задатка науке о управи може прихватити

(39) Ц. A. Јампољска у књизи: Научные основы государственного управления в СССР, стр. 39

(49) Ц. А. Јампољска: cp. cit. стр. 41—42

(41) Наведено према Ц. А. Јампољска: op. cit. стр. 43

(42) Ц. A. Јампол>ска: op. cit. стр. 43; А. Ангелов и др.: op. cit. стр. 79

(43) Ц. А. Јампољска: op. cit. str. 44

(44) В. Gourney, Introduction à la science administrative. A. Colin, Paris, 1966, str. 7—B