Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

355

енлносхи". ( и ) Академик и професор др Л. Вавпехич истине да ~разлика између науке управног права и управних наука je у хоме да се управне науке не баве само правним питањима на подручју управе. За њих нису од интереса само правне норме са подручја јавне управе. За управне науке од интереса су друшхвени односи који су повезани са делахношћу јавне управе, као h друшхвене појаве које су последица хе делатностп. Ови се односи морају проучавати сисхемски, што више целовихо, имајући у виду сва одговарајућа гледншха. Ту спадају свакако економско, друштвено-политичко, психолошко, социолошко, морално-ехичко, организационо-техничко као и нравно гледиште.” ( 35 ) 10. Иако наука о управи данас већ има одреВенији предмех свог проучавања, с разлогом се истицало да „проблем основних концепција науке о управи,.. осхаје непрецизан и колебљив. Упоређење извесних покушаја (о одређнвању предмета) доказује да се често једноставно храдиционалне концепције прнхваћене у управном праву преносе у оквнр ванправног проучавања управе” ( м ). МеЬутим, исхакнути административиста и полнтиколог Жорж Лангрод (G. Langrod), чији je ухицај за развој науке о управи, посебно у Француској, од великог значаја и који je дао напред наведену примедбу о непрецизности предмета науке о управи, у новијим својим paдовима прецизније одреВује предмет науке о управи. По њему, наука о управи je свеобухватно проучавање управе која синтезом, односно интеграцијом сазнања различитих научних дисциплина о феномену управе израста у посебну научну дисциплину. Нема сумгье да комплекс истоветних елемеиата може бити истовремено проучаван од више научних дисциплина, али у функцији посматрања која су специфична за сваку од ових различитих научних дисциплина, која са свог гледишта и циљева своје дисциплине, проучавају извесне појаве у вези са феноменом управе. МеВутим, као што je већ речено, наука о управи није збир одређених чшьеница и сазнагьа о управи, већ интеграција различитих сазнања која има одређен цил> и то свеобухватно проучавање феномена управе ради налажења што боље организације управе и што веће ефикасности у раду управе. Овај интеграциони процес се одражава и у томе што се досадашња изузетна дихотомија која се огледала у проучавању односа „грађанина и друштва” сада преображава у интегрирану научит дисциплину која проучава „грађанина у друштву”, па je с тога нужно да наука о управи свеобухватно проучава феномен управе. ( 57 ) С овим гледиштем се у ствари само прецизније допуњује раније на-

(54) Ap E. Пусић: Наука о управи, Школска књига, Загреб, 1968 ст. 29.

( >5) Dr L. Vavpetič: Temeljni pojmi naše javne uprave, knj. I стр. 240.

(56) G. Langrod, наведено према А. Молитор; op. cit. стр. 158

(öl) G. Langrod: La Science administrative et sa place parmi les sciences voisines, op. cit. стр. 109—110.