Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

362

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Фрагмента Улпијанових, Паулусових и Гајевих коментара овог едикта, сакушьени у релативно кратком титулусу D. 4, 9 („Nautae, caupones, stabularii ut recepta restituant”), чине скоро једини извор за познавање ове установе. Ови малобројни и неки од њих вероватно прераВивани текстови били су у новије време предмет многих истраживања, но ни данас није постигнута сагласност по основним питањима, као што су питање правне природе овог receptuma и односа између actio de recepto и осталих гужби које су се могле подизати против превозника. Из текста едикта који je формулисан једнострано тужба се предвиВа само против бродара произилази да ће он одговарати објективно за сваку пропаст ствари које je преузео „salvum fore”, па и у случају да оне пропадну дејством више силе. Ова одговорност je доцније ублажена. Y свои коментару едикта Улпијан нас обавештава о учегьу Лабеона да се бродар може ослободити одговорности ако до пропасти преузетих ствари Д.оВе услед бродолома или напада пирата ( 15 ). Аал> е х из сачуваних текстова јасно произилази да je actio de recepto била реиперсекуторна тужба, да се подизала против бродара ( 16 ) ито онда када je ствари преузео било он, било командант брода или неко од бродске посаде по њиховом нареВењу, па чак и онда када je без ичијег налога ствари преузео момак на палуби, diaetarius ( 17 ). За разлику од одговорности бродара по тужбама actio furti и damni in factum adversus nautas, бродар no овој тужби одговара за преузету робу и пре њеног укрцавања на брод, а не само за робу која се налази на броду, а поред тога и за ствари које су унете у брод после укрцавања рюбе и за које се не плаћа возарина (vectura), као што су храна и лични пртљаг путника и пратиоца робе ( 18 ). МеВутим, из извора се не види јасно шта je значило recipere, да ли je то било изричито преузимање одговорности за ствари које се превозе бродохМ, или њихово фактичко преузимање. Огуда je данас спорно питање да хШ je бродар по тужби actio de recepto одговарао увек, за сву робу коју превози, или само за ону за коју се изричито обвезао да Be je испоручити salvum fore на одреВено место, односно да ли je 'receptum nautarum био naturalium negotii закљученог уговора о превозу и одговорност бродара легална, на основу сахмог едикта, или je receptum био посебан пакт. Гледиште, заступано од неких историчара прошлог века да je receptum од сахмог почетка био naturalium negotii ( 19 ), па чак и да je првобитно actio de recepto имала пеналан карактер ( 20 ) нашло je са нзвесним модифи-

(15) D. 4,9, 3, I.

(iß) У D. 4,9, 1, 2 Улпијан каже: „мала су nautae свн они који се налазе на броду navis navigandae causa, претор je под паша мислио на бродара..

(17) D. 4. 9,1, 3 и параграф 4. (is) D. 4, 9. 1. 8 и D. 9,4, 2

(19) Нарочито L. Goldschmidt, Das receptum nautarum, cauponum et stabulariorum, Zeitschrift f. d. ges. Handelsrecht, 3 (I 860), стр. 62 и дал>е. У новнје вре.ме W. Kunkel, Römisches Recht, 1949, стр. 240.

(20) E. Levy, Privatstrafe, 1936, стр. 30 н даље и Konkurenz der Aktionen, 11, стр. 83 и дал>е. Упор, и мишл»ење О. Lenela, Kritisches und Antikritisches, I. Zu D. 4. 9. 3. 1 ZSS, 49 стр. I—6. Aa ce actio de recepto налазпла ~између контрактних и деликтних тужби" мисли данас. A. Magdelain, Le consensualisme dans l'Édit du préteur, Paris, 1958, стр. 144, посебно прнмедба 321.