Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

364

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ни разлози због којих je претор увео actio de recepto, било зато што сматрају да je текст интерполисан. Y својој монографией посвећеној овом проблему Ф. Де Робертис заступа управо супротну тезу: из locatio conductio бродар je првобитно одговарао објективно, претор je желео да умани негову одговорност и то je учинио на тај начин што je предвидео да ће бродар одговарати објективно само ако се путем receptuma изричито обвеже на такву одговорност. Од осталих мшпљења пажну пробуђују још два; да je претор са овим едиктом желео само да прецизније регулише одговорност бродара у случају када je закључен уговор conductio rerum vehendarum ( 26 ) и да je циљ едикта био да обвеже бродара да гарантује пугницима да им за време вожње неће нестати пртљаг ( 27 ). Најзад, као један од основних проблема у вези са овим преторовим едиктом je проблем развоја одговорности бродара током класичног периода, и то како из контракта locatio conductio, тако и из receptuma. Поставља се пре свега питање када je одговорност бродара, која je у почетку била несумгьиво апсолутна, ублажена и да ли je приговор да су преузете ствари пропале у бродолому уведен заиста у време Лабеона, као што произилази из текста D. 4,9, 3,1, или тек доцније. Y непосредној вези са тим je и питагье да ли je доцније. када je овај приговор већ постојао, одговорност бродара из receptuma мерена критеријумом custodia идалиje он одговарао,за кустодију ина основу самог уговора locatio conductio 123).I 23 ). Основно у целој овој проблематици, чини нам ce, јесте питагье да ли je претор, предвиђајући против бродара тужбу actio de recepto, желео да регулише гьегову одговорност, недовољно одреБену утоворима који су у то време у пракси примењивани, или je увео у римско право једну сасвим нову институцију. 3. Да бн се добила полазна тачка у решавању ових проблема, неопходно je прво утврдити да ли je actio de recepto заиста старија од уговора који je y римском праву био основни контракт примењиван у поморском транспорту, од locatio conductio. Иако je ово пнтање спорно, сви се исторнчари слажу да су обе установе сигурно већ постојале последних деценија рспублике. Размимоилажења настају када се на основу оскудних нсторијских података покушава да утврди приближ:ан датум када je locatio conductio санкционисан као консензуалан контракт и датум када je претор донео едикт којим je увео actio de recepto. Y данашњој романистици преовлађује мшшьегье да je locatio conductio санкционисан као консензуалан контракт приближно у време Катона ( 2Э ). А4еБутим, у свим истраживанима полази се од питана када je locatio conductio санкционисан као консензуалан контракт, што je погрешно. Yroßop о закупу je врло стара рим-

(26) J. Thomas, нав. дело, стр. 495.

(27) С. Brecht, нав. дело, стр. 106 и дал>е.

(28) Основни камен спотнцања при решавању проблема одговорности бродара у класичиом праву чини Гајев текст D, 4,9, 5, у коме je речено да nauta одговара за кусгодију, али није јасно да ли из receptuma или из locatio conductio. О томе упор, примедбу бр. 64 у овом раду.

(29) Ynop. L. Amiran te, Ricerche in terna di locazione, Bull, del Istituto del diritto romano, 62 (1959) i prikaz toga rada; M. Kaser, lURA, 1960, str. 229—234. P. Huvelin, nav. delo, стр. 119, мисли да je овај контракт санкционисан касније, с обзиром да га првн помнње Q. Mucius Scaevola.