Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ни појмови као „седиште”, „место закл>учен>а” уговора и др. могу квалифнковати на различите начине, и то да спор може да се поведе и пред домаћим и пред страним судом, пеизвесност реализације права оштећеног .ища према осигурачу, односно учиниоцу штете, постаје видна. 2. Права и обавезе измеЬу доЈмаћег и страног бироа настају на основу типског уговора. Поједини њихови чланови (осигуравајућа друштва) могу меВусобно, такође, закл>учивати уговоре. Овде, као и у случају напрел наведених односа осигурања, посхоји разлика између земаља у којима осигурање сд одговорности обухвата само домаће држављане и земаља са обавезним осигурањем и за домаће и за стране држављане. а) Домаћп биро у својсхву обраВивачког бироа, према тнпском уговору, дужан je да, по паступању осигураног случаја увидом у сертификат о осигурању, накыади штету коју je страни осигураник начинио, и то по могућству без вођења спора, а о хохме да благовремено обавести страни (плаћајући) биро (тачка 10. типског уговора). Исто тако, обраВивачки биро je дужан да преузме вођење спора (као умешач) који je покренут против страног осигураника (тачка 3. ст. 2. и тачка 10). ИзвршењехМ ових обавеза обраВивачки биро стиче право на рефундирагье исплаћеног износа штете и свих осталих троппсова који су том приликохм за њега или његовог члана настали (тачка 5. и-даље). Поставља се питање како ће ce регулисати одговорност обраБивачког бироа за штегу, која je проузрокована плаћајућем бироу, неизвршење.м поменутих обавеза. На пример, ако обраВивачки биро одбије да исплати штету иако су испуњени сви услови, или не преухзхме воВење спора који je покренут против страног осигураника, хмада je овај то захтевао и том приликохМ поднео ва.ъан сертификат о осигурагьу. За овакве случајеве према типскохм уговору предвиВена je надлежност посебне арбитраже, коју именуй е Савет уговорних страна, па je неизвесно да ли Be ова арбитража одлучивати по закону домаће или стране земље или, пак, према пршшшшма ~ех equo et bono”. Ако решава по законским прописима, на примену домаВег или страног закона може бити од одлучујуВег значаја седlшгте арбиизвршење може у домаВој земли бити одбачено. Y тесно] вези са изнетнм je и питање извршења страних арбитражних одлука. Наиме, ако се арбитражна одлука у спору измеЬу дохмаВег и страног бироа донесе у сграној земл>и са којом не постоји узајамност, њено извршење може у домаВој земли бити одбачено. Да би се ови проблемы избегли, требало би типски уговор допунити или одговарајуВихМ материјаланм правилнхма, којима би се регулисала од говорност утоворних страна за иеизвршење уговорних обавеза, или пак одговарају Вим колизионим нормама. Исто тако, потребно je да се арбитражна клаузула прошири и одредбом о седишту арбитраже. б) Права и обавезе домаВег услужног бироа према странохм бнроу, или прехма гьеговом члану, знатно су ужа него обраВивачког бнроа. Она не проистичу непосредно из уговора, већ из једностране изјаве вол>е друге стране или од н>е овлашВеног члана. Ако страни биро одобри „обраду" конкретног стучаја, односно упути захтев у тохм смислу, онда je услужни

98

АКАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА