Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОСИГУРАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ Y ДРУМСКОМ САОБРАКЛЈУ

биро дужан да, под напред наведении условима, исплати накнаду, односно преузме вођење спора покренугог против осигураника. Његово право на покриће трошкова регулише се на исхи начин као и за обрађивачки биро, у смислу тачке 5. типског уговора (тачка 16). Према томе, питање одговорности за неизвршегье обавезе услужног бироа може да се постави само уколико он одбије конкретан захтев за заступање у одређеном случају. 3. Чињеница да типски уговор могу да закључе биро земле у којој je осигурање од одговорности обавезно и за странце, с једне, и биро оне земле у којој странци нису обухваћени обавезним осигурањем, с друге стране, (као, на пример, у Југославији), има утицаја на еквиваленцију преузетих права и обавеза једне и друге уговорне стране. Домапи биро се за другу страну појављује као услужни, а страни биро за домаћу страну као обрађнвачки. Из досадаш.њег излагања види се да услужни биро има ужа овлашћења. Стога се може поставити питање опоргуности пристуиања овим уговорима, ако у домаћој земли странци нису у обавези да се оснгурају од одговорности. Y првом моменту се може добити утисак да ова разлика између утоворника нема значаја, јер домаћи осигурач покрива своје трошкове, настале исплатом штете коју je начинио страни осигураник, а исто тако исплаћује (рефундира) и накнаду са трошковима страной бироу за штету коју je домапи осигураник начинио у иностранству. Међутим, треба имати у виду да се ови после дњи трошкови надокнађују у девизама, а поред тога да се страной осигуранику чини уштеда избегавањем могућности непотребног вођеља спора између оштећеног и његовог осигураника ы скраћивањем формалности, као и избегавањем посредовања око исплате ове накнаде. Са ових разлога нема еквивалендије интереса у оним типским уговорима, где она страна која има статус обрађивачког бироа, или пени чланови, често ускраћују давагье одобреља домаћем обрачунском бироу за предузимање „обрађивања" конкретних случајева. Ефикасније и праведније решење оваквих неповољних ситуација за обрачунски биро јесте увођење обавезног осигурања и за возила стране регистрације. 4. Уговор ни однос између осигурача и осигураника поводом оснгурања од одговорности за штету која je проузрокована у иностранству, регулише се основним уговором о осигурању. Y вези са регулисањем садржипе односа уговорних страна треба поменути да се примена страног закона у неким землама исклучује ако су оба уговорника домаћи државлани (на пример у Нталији). Y нашој земли забрањено je уговараље надлежности страног суда између домаћих државл>ана (Закон о парничном поступку чл. 64, ст. 3). 5. Посебан проблем осигурања са страним елементом може настати поводом штете коју начини непознато возило. Наиме, у већини земаља ce ова штета покрива, али не постоји ј единствен став о томе ко треба да je падокнади. Y Швајцарској обештеИегье даје држава, у Шведској и у Норвешкој у накнади штете учествују све осигуравајућа друштва у земли, сразмерно уплаћеним наносима премија обавезног осигурагьа. Y нашој