Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

земљи осигуравајући завод, на чијој je теориторији штата настала, даје иакнаду с тим, да се може регресирати по кључу који je сличая ономе у Шведској, У Француској се за овакве случајеве формира посебан гарантии фонд ( !3 ). Ако у домаћој земљи штету нанесе возило стране регистрације, чкји тачан регистарски број није могао бити утврВен, домаћи биро који изврпш обештећење би, по нашем мишљењу, могао рефундирати исплаћени износ, ако по закону земље у Kojoj je регистровано возихо које je проузроковало штету (под претпоставком да je ова чињеница утврђена) овакве штете падају на терет осигуравајућих друштава. 6. Ако страно возило које није регистровано причини штету, окда кзмеђу његовог власника односно возача (корисника) настаје облпгационоправни однос „ех delicto” са страним елементом. Владајући принцип у свету данас je „lex loci delicti couüssi”, преыа коме се одговорност, постојање узрочне везе, облик и начин накнаде штете игд. регулишу према закону места извршења деликта. Овај принцип, меВутим, не применује се на исти начин у свим земљама. Пошто за решавање спорова који настану из деликтыог односа могу да буду конкурентно ыадлежни и домаћи и страни суд, то од места односно од земље где се питање постави, зависи и резултат спора. Различита примена овог колизионог принципа долази до изражаја само ако се спор покреће пред судом неке друге земље а не оне у којој je деликт извршен. Постоје две тенденције у његовој примени. Према једној тендеицији, примениће се само закон земље извршења деликта ( u ). По другој тенденцией, прнмењује се кумулативно и закон места извршена деликта и закон суда који спор решава (lex fori). То значи -у последнем случају да ће возач битн дужан да надокнади штету само онда ако je одговоран и према страном и према домаћем закону. На пример, у Шпанији неће бити одговоран онај власник односно корисник возила, који je штету начинио у Југославији ако иегова кривица није доказана, без oöairpa шхо je према нашем закону као „lex loci delicti comissi" одговоран због саме употребе опасне ствари. Исто тако се и постојање противправне радње према овој тенденцији пропењује по закону места извршења деликта. Овде треба издвојити немачко право које предвиВа још ширу кумулативну примену домаћег закона са законом места извршења деликта. Наиме, по члану 12. Уводног закона за ГраВански законик, према Немцу који je својим возилом нанео штету у иностранству, не могу се остварнти шира права од онпх која су одре Вена немачким законима. Према томе, по немачком праву се процењује не само постојање деликта и одговорност учиниоца него и облик и начин накнаде штете, као и сва друга питана права и обавеза насталих поводом деликта. Тако, на пример, ако странац по тине у саобраВајиој несрећи у Италији, према италијанском закону као „lex loci delicti comissi” његове обавезе издржавана малолетне браће п сестара прелазе на Немца који je штету проузроковао; меВутим, у Немачкој ово лице неће бити обавезано на издржавање јер по немачком закону (lex fori) не посто-

(13) Јовановић Јанковец, op. cit., стр. 77 и дал>е.

(и) М. Јездић, „Международно приватно право I”, Београд, 1969, стр. 176.

100

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА