Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

116

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Цена коју прекупац -хреба да плати, треба да буде стварна цена из уговора о купопродаји између продавца и купца. Уколико суд установи да je у уговору купца и продавца означена једна (мања) цена, а стварно je уговорена и исплаћена друга (већа) цена, он ће одлучити да прекупац ыоже остварити право прече куповине, под условима који стварно важе за ту купопродају, дакле уз исплату стварне (веће) цене ( 40 ). Ако су продавац и купац у писменом уговору привидно означили већу цепу, а усмено утаначили мању цену, прекупац je обавезан да положи доспели износ куповне цене наведене у писменом уговору, иако je тужбом тражио да се утврди да je стварна цена мања но што je означено у писменом уговору ( 41 ). Прекупац треба да испуни и остале споредне обавезе купчеве. Он може да ствар прекупи само ако испуни исге услове под којима je купац купио ствар ( 4Ž ). Прекупац треба да испуни споредне погодбе уговора о купопродаји непокретних ствари и у случају да су уговорене усмено ( 43 ).

(4о) „Очевидно je да с\ странке пз уговора од 27. маја 1962. године назначењем ниже цене у писменом саставу шиле за тим да се плати маши порез на промет пекретнпне, дакле поступале противправно, алн та окслност не може биты од утицаја на решеше овог спора, јер ћс с једне стране те странке за такво поступаше сносити законом предвиЬене казнене и фпскалне санкцпје, а с друге, та околкост очевидно не може користити трећем лицу = овде овлаштенику права првокупа да своје право оствари под условима који не одговарају сптуацији”. Решеше Врховног суда Југославије рев. 3131/64, Збирка судских одлука, кшпга IX, свсска 111, стр. 81; такоЬе Пресуда Врховног суда Југославије кшпга XI, свеска 111 стр. 60—61 Гж 63/66 од 4 новембра 1966.

(41) ~Носилац пречег права куповине не може дакле очувати то право кад до роки за тужбу уплати маши износ од цене озпачене у писменом уговору, па ни у случају као он у истој парници покренутој због повреде права прече куповине тражи утвроеше да je куповна цена у писменом уговору привидно означена у износу већем од цене утврђене усменим споразумом странака". (Пресуда Врховног суда Југославије Рев. 965/64 од 13. јануара 1965. године, Збирка судских одлука, Кшига X свеска I, стр. 57).

(42) Израз „под истим условима” V члану 39. Закона о својини на деловима зграда, зиачи једнака права првог купца и носнопа пречег права куповине, значи пето правно стање продавца према једном и према другом. Носилац пречег права куповине не може захтеваги да му власник који продаје стаи нети уступи за цену од 500.000 динара која je фиксирана у писменом уговору без обзира на друге усмено утоворене услове, кад ни према сво.м сауговорачу, купцу, није у обавези да му преда стан за писмено фикенрану цену без обзира на друге усмено уговорено услове. Члан 9. Закона о промету зем.ъшпта и зграда нма одреЬену нал'.ену као инструмент правне сигурности у промету' и противи се тој намени становшите да носилац пречег права куповине има право куповине онако како je писмепим уговором одреЬено без обзира на праву гол>у странака, без обзира на истинито правно стање, без обзира што би таква пракса водила безразложном обогаћењу тог носиоца пречег права куповине’ . Решеље Врховног суда Југославије Рев. 3795/63 од 27. маја 1964. године, Збирка судс;<нх одлука, књига IX. свеска 11, страна 38.

(43) „Ради шеговс важности, уговор о купопродајн некретнина мора бити састављсн у писменој форми и уколико није сачишен у таквој форми он не производи никакво правно дејство (члан 9 Закона о промегу землишта и зграда). Међутим, члан 9. Закона не значи да међу странка.ма важн као уговор само оно што je у писменој исправп о уговору унесено као предмет уговора, без обзира на праву вол>у и сагласност во.ъе купца и продавца усмено установлено. Продавац нпје дужан предати купцу ствар кад и у колико то не одговара шеговој правој вољи". Решеше Врховног суда Југославпје, Рев. 3795/63 од 27. маја 1964. године, Збирка суд ских одлука, кшига IX, свеска 11. страна 38.