Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЦВИЈИЋЕВА СОЦИОЛОШКА ПРОУЧАВАЊА БАЛКАНА

Y вод. Социологи] a je ушла y Цвијићево научно дело на почетку иегове научне делахности, са читавши низом средних научних дисциплина. Проучавајући ре.ъеф и друштво Балкана, Двијић je развијао географију, геоморфологи] y, антропогеографију, етнологију, социологију и демографију. Y свој научни систем je уврстио психологију, економију, историју, статистику, књижевност и лингвинистику. Овој расправи je циљ да прикаже Јована Цвијића као социолога, да истакне његов многоструки значај за науку уопште, посебно за социологију. Зато Цвијића треба третирати као социолога, пре свега у светлу дефиниције, предмета, метода и савремених праваца содиологије. Пошто je Цвијић развијао више социолошких дисциплина, морају се имати у виду дефиниције, предмета и методе посебних социологија, социологи';е села, социологије града и социологије културе. При томе треба имати у виду чиньеницу да теоријска и емпиријска истраживања на подручју социологи] е нису била развијена у оно доба када je Цвијић почео своју научну делатност на Балкану, на крају XIX века. Часопис за руралну социологију се покреће у САА 1936. године, а трупа стручгьака за село формулисала je дефиницију руралне социологије 1937. године, а употпунила je 1938. године. Истина, први почеци руралне социологије у САА мало се подударају са Цвијићевим почецима проучавања сеоског друштва на Балкану. И за социологију градова се може рећи да je млада дисциплина. Развија се пре свега из екологије друштва и културне антропологије. Први озбиљнији радови из социологије градова појављују се после Цвијићевог капиталног дела Еалканско полуострво. Слично je стање са социологијом културе. Аефиницнју културе са гледишта социологије дао je Тејлор у књизи Примитивна култура 1871. године. Цвијић je дао дефиницију културе 1900. године. Јован Цвијић као социолог у оцени домаћих и странах социолога. О Јовану Цвијићу су писане краће расправе са гледишта социологије код нас и у свету. Међутим, оне нису у целини захватиле Цвијићеву соииологију, већ су више указале на социолошке проблеме у његовом делу и у делу гьегових ученика, које треба тек испитати. Таква je расправа Борђа Тасића Јован Цвијић са гледишта социологи!е С 1 ). Али joui 1923. године др Душаы Недељковић je запазио да су Цвијићеви радови пуни социоло-

(1) Борђе Тас и ћ, Јован Цвијић са гледишта социологије, Соцполошки преглед, I, 1938. године, страна 261.