Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

122

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

mje, a 1929. године у једној студији истакао je изразито социолошку страну Цвијићевих психичких типова ( 2 ). Јозеф Роучек у Социологији XX века коју je издала трупа аутора у Паризу, 1947. године навео je социолошке проблеме којима се бавио Цвијић и његов Институт, тако да je на видно место истакао Цвијићеву социологију Балкана ( 3 ). Војин Милнћ je објавио студију Социолошки концепција Јована Цбијића, y којој je у светлу савремене социологаје обухватио Цвијићева теоријска схватања и методолопже поступке. Истоврехмено je констатовао да Јован Цвијић ннје изнео социологију у систематском виду, да je Цвијћћева социологија превазишла оквире антропогегорафије, али je штак залржала антропогеографско обележје. Милић je подвукао нарочито значај Пвијићевих проучавања миграција ( 4 ). Избор текстова о друштвеним ттроблемима у Цвијићевом научном делу изврпшо je др Цветко Костић и објавио у издању Социолошке библиотеке у Београду 1965. године под насловом Из друштвеких наука. Друштвену проблематику je сврстао у пет поглавља: I Научни метод, II Природа и луди, 111 Аруштвене структуре, IV Друштвена покретљивост и V Аруштвене особености. Y предговору Јован Цвијић и друштвене науке Костић заступа гледиште да Цвијић „подједнако припада и природним и друштвеним наукама и антропогеографији и етнологији, па и социологијн и социјалној психологији" ( 5 ). Владислав A Томовић je писао 1968. године: „ЦвијнНев социолошки рад je штампан у два тома: Балкански полуострво и Јужнословенске земље ... То je Цвијићев велики допринос социологији" ( s ). Социолошки термина и дефиницще у Цвијићевој антропогеографији. Реч социологија Цвијић je употребио први пут у првој деценији XX века. Већ крајем друге и почетком треће деценије истину потребу за дубљим и интензивнијим социолошким проучавањем насеља, порекла становншпта и миградија. Од Ректорскси говора 1907. године његово научно дело ће све више освајати социолошки термини, проблеми, анализе и заклучци. Етнографија и социологија, заједно, у оквнрнма антропогеографије провлаче ce у његовом капиталном делу Балканско полуострво, од почетка до краја. Провлаче се „Етнографски и социолошки фактори" и „Етнографска и социолошка факта" у поглавл>има која се односе на насела, миграције, културие зоне, психичке типове, занимања, облике земљишне својине и начина становања балканских народа. Реч социологи]' a je продрла и у

(2) Видети др Душ а н Недељковнћ, Писмо број 858 (упућено Цвијићу), Историјска збирка САЯУ 13484.

(з) Joseph S. Rou сек, (Hofstra College, U.S.A.), La sociologie en Yugoslavie. La sociologie au XXe siècle, 11, Les études sociologiques dans les différents pays. Bibliothèque de philosophie contemporaine, Psychologie et Sociologie, ed. Presses universitaires de France, 1947, Taris, p. 750—763.

(4) Бидети Воj и h Милић, Социолошка концепција Јована Цвијића , Юьижешюст, број 10, Београд, 1956, страна 321.

(5) Др Цветко Кости ћ, Јован Цвијић и друштвене науке, из књиге Jоь ан Цвиj и h, Из друштввних наука, Сощголошка библиотека Вук Караџип, Београд 1965. године, страна 11.

(в) Владислав А. Томовић, Post wort-war II Sociology in Yugoslavia, University of Windsor, Windsor, Ontario, Canada, 1968.