Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

123

ЦВИЈИЕЕВА СОЦИОЛОШКА ПРОУЧАВАЊА Б АЛКАНА

монографске студије његових сарадника, објавлене у Насељима, под Цвијићевим уредништвом, од 1902 —1927. године. Цвијић нигде није дао дефиницију социолошје. Он нигде није дао дефиницију руралне социологи] е или пак урбане социологи] s ш социологије кулуре, али je дао читав низ дефиниција оних друштвених категорија ко]е проучавају социологија и посебне социологије. С те стране Цвијић има великог значаја за социологију, посебно за социологију села, за социологи]у града и социологи]у културе. Y предавањима крајем XIX векао дао je дефиницију породице, задруге, братства, племена, народа, нације, националне државе, културе и језика. Y капиталном делу дао je дефиницију града, оефиницију села и дефиницију куће. Важно je подвући да су ове дефиниције претходиле његовим емпиријским проучавањима. Сем тога, извршно je класификацију балканских насела, културних зона и психичких типова, тако да су ове дефиниције значајне за социо љогију. На основу свега изложеног може се извести закључак да je имао јасан теоријски приступ и оквир за проучавање многих друштвених појава, процеса и односа које проучава социологи] а, посебно социологи] а села, социологија града и социологија културе. Конкретни проблема природных и друштвених наука. Конкретны проблема социологије. Цвијић je извео више научних путовања по Балкану до 1907. године. Уочио je многе проблеме на терену на основу директног посматратьа, па je исте године у Ректорском говору поставио конкретно проблеме пред природне и друштвене науке, па и пред социологију, антропогеографију и етнографију, а истовремено je покренуо и пигање метода пеопходних за проучавање тих проблема. Прво je, са подручја природних наука, нагласио потребу за проучавањем пре свега проблема тектонске геологије, великих језера Балканског полуострва и проблема глацијацијс. V центар проучавања друштвених наука истакао je у први план мигра iiuje, порекло становништва и психичке особинг. Истовремено он каже да су то, прво социолошки проблеми, друго етнографски проблемы и треће —■ психичке особине. То je по њему предмет проучавања социологи] е, етнографије и антропогеографије. Као што смо видели, са овим Говором у тьегово дело улази реч социологија, улазе „социолошко-ехнографске студије", у којима антропогеографија чини неку врсту моста између природњачких и ових социолошко-етнографских студија. Међутшп, и пре употребе термина социологија, пре 1907. године, он издаје Упутства за проучавање села у Србији и другим земљама 1898. године. Аржи предаваља из Опште географије са антропогеографијом 1900. године. Објавлује Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије, I и 11, 1906. године, тако да сви ови радови имају великог значаја за социологију, јер je у њима покренуо читав низ социолошких питања од просторне и социјалне покретливости, преко облика земљишне својине, до класних односа и психичких карактеристика, културних процеса, типова насела и начина живота у њима. На основу емпиријског искуства, теоријских радова, директног проматрања на терену и уочаватьа проблема могао je 1907. године да истакие бројне проблеме, предмет проучавања и задатке социологи] е заједно са