Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

124

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

етнографијом и антропогеографијом. То су биле пре свега миграције, порекло становништва, психичке особине, затим кулхура и насеља. Коначну синтезу својих проучавања дао je 1918. године у делу La Péninsule Balkanique, тако да je то дело неисдрпно врело за социологију и читав низ других наука. Из предговора прве кгьиге Балкаонско полуострво и Јужнослоеенске земље сазнајемо да je најавио другу книгу О психичким и cotiujajiним типовима, док je прву книгу назвао Географска средина и човек. Y поднаслову je исхакао географске утидаје, интервенцију друштвених елемената, етнографске и социолошке факторе. Цвијићеве методе истраживања природных и друштвених појава и њихов знача ј за социологи ју. Пошто je имао јасан теоријски приступ, пошто je дао читав низ теоријских дефиниција ко je je касније емпиријски проучавао и поптто je поставио конкретне проблеме пред природне и друштвене науке па и социологију, поставио je и питање метода овим речима: „Којим се методама и којим се продесима духовное рада могу решавати горни и друга проблеми?" Y теорији и пракси дао je на ово питање одговор, па je применио више метода које се и данас примењују у социологији. Применио je дирекгтно и uHdupeiCTHO проматрање, индугсгивну и дедуктивну методу, ипоријску, географску и упоредну, а сем тога служио се методама и резултатима сродних научних дисциплина. Са гледишта метода и технике истраживагьа треба истаћи његова YnyrcTßa 1896, 1989, 1911. и 1922. године, која се односе на проучавање села, градова, друштва у насељима, миграција, порекла становништва и психичких особина. Пре емпиријских проучавања насеља, миграција, порекла становннштва и психичких типова Јован Цвијић je теоријски разрадио методску страну ових проучавања. Допуњавао их je искуствима са терена, проучавао je и мењао, критички савлађивао. Нарочито ce критички односио према Рацеловој географској методи и Бастијановој психолошкој у проучавању култура и кулгурних појава. Исто тако се критички односио према методама Жана Брина. Кључна објашњења Цвијићеве социологије. Са гледишта савремене науке и социологије има неколико кључних објапгњења ко je треба истаћи у Цвијићевом научном делу, која доминирају од почетна до краја његове научне деланности. По гьима je он и данас савремен. Та објашгьегьа су дошла до нзражаја у миграпијама, културним зонама, сеоским и градским насељима или пак психичким типовима. Ynpaso у овом делу ћемо концентрисати нашу пажгьу на га објашњења. 1. Цвијић je сва своја проучавања засновао на материјалисгинкој филозофији, на конкретним чињеницама, тако да његова социолошка проучавања балканског друштва нису апстракта већ конкретна. 2. Двијић je све појаве проучавао у целини, у историјском развитку, у процесу настанка, развитка и промене. За њега ce може рећи да je у теоријн и пракси примегьивао мисао старог грчког филозофа Хераклита „све тече, све се мења развија, настаје и нестаје". 3. Y свим појавама које je проучавао, тражио je узроке и последице. То je чигав низ основних и споредних узрока и последица. Цело-