Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

125

ДВИЈИНЕВА СОЦИОЛОШКА ПРОУЧАВАЊА БАЛКА НА

купно своје проучавагье je засновао на закону узрочности, узрочно-последичне повезаностя и условљености. 4. Y свим појавама које je проучавао, утврђивао je законити развитии, тако да cs његова социологија не може свесги на дескрипцију или социографију. 5. Y његовом научном делу дошло je до сарадње више научних дисциплина, социологнје, етнографије, психологије, демографије, у оквирима антропогеотрафије са географијом. Таква сарадња ce данас може само пожелети. Y најновије време у француској и америчкој социологнји појављују се расправе које третнрају проблем сарадње научних дисциплина, социологаје, етнографије, етнологије, исхорије, економије и политичких наука, нарочито када се ради „о регионалним цроучавањима" ( 7 ). На интеграцију наука у Цвијићевом научном делу указао je др Душан Недедковић ( ч ). 6. Као црвени кончић од почетна до краја љегове научне делатности провлаче се географски и друштвени факторы у објапхњавању појава ко je je проучавао. Тако се у његовом научном делу јасно внди улога и географских и друштвених фактора. Познато je да су Маркс и Енгелс писали у Неманкој идеолог.ији да се историја може посматрати као историја природе и историја луди. Истовремено су наглашавали да се ове две стране не могу раздвојитн, јер су природа и људи узајамно условдени. Маркс и Енгелс нису порицали улогу природие средине у развитку дудског друштва, јер х\/[аркс говори о природном оквиру у коме живи човек, о утицају тога оквира на човека и о његовом мењању од стране човека. Цвијић говори о географском оквиру, о географској средины, о утицају географске средине на човека, али подвлачи „интервенцију друштвених елемената" у географској средини. Пише рад Карст и човек, затим Балканско полуострво. Y овим радовима истиче утицај карста и човека, утица ј географске средине на дудске трупе и друштво, али истиче и „интервенцију друштвених елемената". Слично Марксу, Цвијић тврди да су дудске трупе више везане за земду и природу уколико су примитивније. Цвијићева социолошка проучавања балканског села. Са гледишта руралне содиологије има више значајних Цвијићевих дела, у којима je уз географију и геологију захватио сеоско балканско друштво патријархалног, феудалног и капиталистичког типа, његову структуру и организацију, просторну и социјалну покретдивост, облике земљшпне својине, класне односе, наседа, културне појасе и психичке типове ( 9 ).

(7) Georges Balandier, Социологи] a, етнологија и етнографија, из књиге Жорж Гур вич, Социологија, Напријсд, 1966. године, страна 111.

( 8 ) Видети ар Аушан Недељковић, Основни методолошки преокрет у ЦвијиНевом научном делу, Цвијићев Зборник, 1968. године.

(9) Jов а н Цв и j ић, Отита географија са антропогеографщом, Београд 1900. Антропогеографски проблемы Балканског полуострва, Београд, 1902. године. Основе за географију и геологију Македоније и Стара Србије, Београд, IQO6, I и II књнга. La Pcninr,ule Balkanique, Paris, 1918. године.