Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

126

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Цвијић je дао прво појам села ослањајући се на Бука Караџића, Стојана Новаковића, Константина Јиречека и Ватрослава Јашћа, тврдећи да ce појам села различию третира у разним деловима Балкана. Тако он наводи да се под појмом села у Горњој Неретви, Борчу и Жугги сматра чак и једна кућа, две, три иля вшне кућа. Села се зову по задрутама. У Црној Гори „није било правог појма о селу, ни меВр докле се простире, него се говорило из те сам и те нахије". Y западној Србији под иојмом села су се подразумевале „мале самосталне привредне целине, нека врста привредних заједница". Према основном занимању становншптва у селу, сва je балканска села поделио на сточарска, земљораднинка, мешовита (сточарско-земљорадничка), рибарска, рударска, печалбарска и индустријска. Y савременој социологији и данас се узима овај критериј у класификацији села и проучава се начин живота у њима. Y прво време, по доласку из Беча, у класификацији села Цвијић je био под утицајем немачке еконо.мије и аптропогеографије, па je употребио читав низ немачких израза и типова које je раније употребио Мајден. Међутим, касније су сви ти термини отпали, тако да je у Балканском полуострву Цвијић био под снажним утицајем саме динамике друштвеног живота на Балкану, па je самостално и оригинално истакао више врста села типичних за Балкан, насталих под специфичним условима турског феудалног система. Истако je нитлучгси тип села, карактеристичан за Балкан у оно време када су господарили Турци са својим феудалним заосталим системой и управом. Као што je у светску науку увео појам карста, тако je и социологију увео појам карсног типа села и појам карсног начина живота. Облике земъипше својине je проучио, заиста, социолошки, не само он већ и његови ученици и сарадници, тако да нам те студије објављене у Насељима 1902 —1927. године пружају право богатство. Они су проучили облике својине у разним деловима Балкана, систем блока или стаса, потеса, стожера, племенске заједнице или колгунице итд. Нарочито je проучен чит лучки економски систем. Y капиталистичком друштву истакао je појаву земљорадничког пролет аријата. Слично Ленину разликовао je ситни, средььи и крупни зеМхЪишни посед, али није дубље улазио у анализу овог поседа у капиталистичгсом друштву. Класио питагье балканское феудалног друштва захватио je прво теоријски у својим Упутствима, у последњој деценији XIX века, a већ у првој деценији XX века објавио je своје емпиријске резултате. Пре света емпиријски je проучавао две основне класе феудализма, у централном делу европске Турске, нарочито у Македонији, затим у Бугарској, на Косову и Метохији, у Санџаку, у Босни и Херцеговини. Посебно треба истаћи његову анализу угњетене феудалне класе раје и феудалне класе бегова. Уједно je дао и психологију ових двеју класа феудализма. Социолоииса проучавања градског друштва. Ако посматрамо Цвијићева проучаватьа балканское друштва у светлу урбане социологије, можемо извести закључак да je он социолошки проучавао више проблема веома значајних п интересантних за соцнолошју градова. Цвијић није толико значајан по дубнни саме аналттзе по покретању и постављању