Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

127

ДВИЈИНЕВА СОЦИОЛОШКА ПРОУЧАВАЊА Б АЛКАНА

заиста бројних проблема које савремена урбана социологаја данас проучава. То су локација градова на Балкану, историјски развисак градова, класифилсациј а градова, класни односи у градовима феудалног типа, затим психичка попо.шања и менталитет у градовима централног дела европске Турске, културна укрштатьа, отпори и мешавине, затим процеси исламизацијг и славизирања вароши. На примеру Ивањице у Србији, Шавника у Црној Гори и Феризовића на Косову Цвијиђ je показао како се развија један град од села и мале механе до трговачког центра или варошице. Вал>а подвући да у објашњавању лохсације градова Цвијић није запао у географски материјализам. Као географ полазио je од рељефа, али му није увек придавао одлучујући значај, jep je поред релефа истакао читав низ друштвених чинилаца који су утицали на локацију градова: друштвене и економске, трговачке и кулгурне, техничке и саобраћајне, полшичке и историјске догаћаје и етнинкг моменте. Y предавањима из Опште географиј е са антропогеографијом, у последњој децекији XIX века, поделио je градове према основном занимању становништва у њима на индустријске, трговачке, чиновничке, универзитеске и привредне. Y истим предавањима на основу статистичког критерија извршио je класифнкацију насела на села места испод 2.000 становника, привредне варошице од 2.000—2.500 становника, мале варошице од 5.000 —20.000 становника, средње вароши од 20.000 100.000 становника и велике вароши преко 100.000 становника. Поред професионалног и статистичког гсритерија, у својим емпиријским проучавањима, у разликовању сеоских од градских насела, узео je још правки, истоpujcKU, лингвинистички и архитектонски гсритериј. О свим овим критеријима води рачуна и савремена урбана социологија. Цвијић je дао и дефинидију града овим речима: „Вароши су друштвена насела више врсте и махом су знак и израз више цивилизације" ( 10 ). Y проучавању балканског градског друштва служио се увелико статистиком тако да je за многе градове дао статистичке податке о верским, националним и професионалним структурама. Извршио je класификацију балканских градова на три основна типа: 1. медитерански тип; 2. балкански тип и 3. патријархални тип. Са гледишта урбане социологије треба истаћи неколико значајних анализа градског балканског друштва у Цвијићевом научном делу. То су пре свега: процеси славизирања вароши. процеси исламизаци!е, класни односи феудалних класа у балканским градовима феудалног типа, ncuxumça понаш.ања разных верских и националних група нарочито у централном делу европске Турске. Y неким градовима обратно je пажњу на узроке и последице социјалне патологще, затим je разликовао управне, грговачке, занатлијске и стамбене зоне. Y патријархалном типу запазио je појаву малих фабриканата и фабрика, пилана, пивара, шећерана, млинова, ткачница и предионица. Исто тако je приметно долазак радне снаге са села у ове мале фабрике. Но, поред тога он није доволно проучио капиталистички тип града на Балкану, развитак индустрије, буржоазије и радничке класс,

(ю) Јован Цвијић, Балканско полуострво и Јужнословеискг земље. Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије, страна 228.