Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

128

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

пошто je тежшпте бапио на феудалнн тип балканских град она, њихова друштва, структуре, организације, психичка понашагьа и менталитет. Цвијићева социолошка проучавања културних процеса на Балкану. Цвијићева социолошка проучавања културних процеса на Балкапу састоје се из теоријског и емпиријског дела. Y његовом теоријском делу треба истаћи неколико момената: 1. дефиницщу културе, 2. настанагс културе у процесу материјалне производње, 3. преношење културе путем васпитања на потомство и 4. дијалегстички однос материјалне и духовно културе. Y емпиријском делу обухватио je сусрете, укрппања, сукобе, преиначавања, мешања, отпоре и изједначавања разних култура и народа Балкана у оквиру Византије, Римске империје, Турске царевине и Аустро-угарске монархије. Има више значајних Цвијићевих теоријских и емпиријских радона који се односе на његову социолошку концепцију културе (”). Цвијић je y основи правилно дао ошпту дефиницију културе, која се и данас може у општем виду прихватити. Културом je обухватио све материјалне и духовые тековине човечанства, које се путем васпитатьа преносе на потомство. Васпитање je код њега она друштвена категорија којом се људско друштво разликује од животшьа. Разликовао je матернјалну и духовну културу и њихов дијалектички однос. Материјалистички je објаспио настанак културе у процесу рада, у процесу материјалне проигводње, подвлачећи да без рада, оруђа, техничких помоћних сред става, саобраћаја и размене добара са суседним и удаљеним крајевима нема ни културе, ни културнот напретка, ни развитка људи и људског друштва. Y објапгњавању културе служио се географским и друштвеним факторима. Понегде су сувише код љега наглашени географсхи фактори у објагпљавању распростирања културе и ту je управо под утидајем Бекла и његове Историје цивилизације, Рацела и његове Антропогеографије. А познато je да су Бекл, Рацел и Ритер сувише наглашавали географски фактор у објашњавању културе. Y Балканском полуострву, 191 S. године je пнсао: „Ниједна историјска појава не показује толнко прилагоВавагьа географским погодбама као распоред старих цивилизацнја на Балканском полуострву" ( 12 ). За гьега су „природне пречаге" оне преграде културних птирења. Такво се Цвијићево гледиште данас не може прихватити. Mebyтим, било би погрешно закључити да je занемарио и друштвене факторе -у објашњавању културе, јер поред географских фактора и њихове улоге у распростирању римске цивилизације и културе, узео je схановнтпптво, језшс, насел>а, католичку цркву и веру. Y емпиријском делу проучавао je византијску културу и трагове које je ова култура и цивилизација оставила на Балкану, затим тууюко-источгьачке утицаје, утицаје културе средне и западне Европе и патри-

(11) ,Тов а н Цвиј и ћ, Отита географија са антропогеографијом, Београд, 1902. Антропогеографски проблема Балканског полуострва, Београд, 1902. године. Основе за те.ографију и геологпју Македоније и Старе Србије, Беохрад, 1906. године I и 11. La Péninsule Balkanique, P&ris, 1918. Балканско полуострво, Београд, 1922. и 1931. године. Говори а чланци, Београд, 1921. и 1923. године, књига, I. И, 111 и IV.

(12) Јов а н Цвиј и ћ. On. цит. страна 16.