Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

134

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Заклучак. Јован Цвијић није изграБивао целовит социолоижи систем као што су га изграђивали Огист Конт, Херберт Спенсер и Емил Диркем. Слично њима развијао je читав систем наука и социологију као део тога система. Кроз његово научно дело, од почетна до краја, провлаче се етнографски и социолоппш фактори кроз поглавља ко ja се односе на насела, културне зоне, мнграције, обушке землишне својине и психичке типове. Y свим овим појавама, процесима и односима утврђивао je њихов законити развитак и то управо његову социологију подиже на степей науке, тако да се Цвијићева социологи] а не може свести на описивање или соцнографију. Социологија и етнографија развијају ce y Цвијићевом делу у оквиру антропогеографије. Њима се придружују психологија, еконолшја, лин-Iвистика, статистика, историја и демографија. Целокупно своје учење Цвијић je засновао на материјалистичкој филозофији, јер je солидно познавао развој филозофске мисли од најстаријих дана до његовог доба. Своја предавања из Историје ггографије почео je са Милетском филозофском школом и њеним оснивачем Талесом. Анаксимандра, Талесовог ученика je истакао као творца прве географске карте. Тако je од Талеса и Анаксимандра у предавањима пратио развој филозофкје и географије до почетна XX века. Иако се нигде није позивао на Маркса, треба рећи да je Цвијић познавао социологију и филозофију Маркса, затим социологију Конта, Спенсера, Диркема, Гобиноа, Тарда и Ренана. Сем тога, био je под снажним утицајем емпиријскнх истраживања и социолошје Бука Караџића, затим под утицајем социологије и филозофије Светозара Марковића, на чија се дела више пута и познва у својим радовима. Се.м тога био je и дописни члан МеЬународног социолоппсог института, као и члан Социолоппсог друштва у Паризу. Предмет својих социолошких истраживања и методе тих проучавања обухватио je у склону читавог низа средних наука. Предмет његових истраживања je пре света балканско феудално друштво под специфичним условима заосталог турског феудализма и аустро-угарског капитализма, затим племенска и задружна организација у Херцеговини, Црној Гори и Албанији, извесни елементи капиталистичког друштва, националыо-територијална питања итд. Класном питању je посветио вершку пажњу у феудалном друштву. Свим овим проучаваньима обухватио je више проблема социологи;е села, социологије града и социологи; е културе. Цвијиа гшје дао дефиницију социологије, већ je дао дефиницију читавог низа друшхвених појава којима се баве ове социологије. А а о je дефиницију иородиде, задруге, братства, племена, народа, нацнје, националне државе, села, града, културе и језика. Све ове појаве je касније емпиријски проучавао. Сем тога изврпшо je класификацију сеоскнх и градских насела, културних зона и психичких типова, тако да je нашој социологији оставпо драгоцено теорпјско и емпиријско искуство. Овим својим проучаватьем je заузео значајно историјско место у југословенској социологији.

Светозар Ђулибрк