Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

139

ПРИЛОЗИ

Законом о инспекцији рада допетим децембра месеца 1959. године ( 7 ). Ступањем на снагу Основног закона о заштити на раду, који у одредбама чл. 6. и 90 Закон о инспекцији рада од 1959. године. Инспекција рада je већ одавно предмет интересовања и међународне за]едшще. О њеном постојању, делатности и функционисагьу je расправљано на меВународним конференцијама у Берлину 1890, Цириху 1857. и Берну 1905 —1906. године. За ову инстихуцију показује интерес МеВународна организација рада такорећи већ од свог оснивања. Резултат тога интереса je најпре једна препорука Опште конференције ове меВународне организације из 192.5. године, а затим Конвенција о инспекдији рада у индустрии и трговини из 1947. године. Ову je конвенцију, до краја 1968. Юдине, ратификовало 70 земаља меЬународне заједнице ( 8 ), а ратификовала jy je и наша земља (*■). Тако je инспекдија рада постала, не само институција националних радно-правних система, већ и једна од институдија МеВународног радног права. Овде поменута конвенција Међународне организације рада измеВу осталог, садржи следећа начела: начело независности инспекдије рада од других државних органа, начело стручности лица ко] а раде у органима инспекције рада и начело неутралности инспекције рада ( 10 ). С обзиром да je наша држава ратификовала ову конвенцију, то je она, а у циљу поштовања преузетих меВународних обавеза, уз принципе садржане у ву, приликом регулисања правног положаја инспекције рада дужна поштовати и поменута начела ове конвенције. Ниже ће се видети да се о поменутим начелима води рачуна како у прописима наше федерације, тако и у прописима социјалистичкнх република. 2. Надлежност инспекције рада. Основним законом о заштити на раду прецизира] у се, у вези са заштитом на раду, задацн, место и улога организација, друштвено-политнчких заједница, научних и стручних установа из области заштите на раду, здравства, привреде, просвете, завода за социјално осигурање, осигуравајућих завода, привредних комора, друшхвено-политичгшх организација, нарочито синдиката, пројектаната одиосно инвеститора граВевинских објеката намењених за радне просторије, пројектаната и извоВача технолошког процеса као и произвођача оруђа и друге опреме за рад, средстава личне заштите на раду и личне заштитне опреме. Према начелној одредби чл. 6. Основног закона о заштити на раду друштвено-политичке заједнице се, измеВу осталог старају о примени прописа о заштити на раду, нарочито организовањем посебних органа надзора. Надзор над придржавањем одредаба Основног закона о заштити на раду, других савезних прописа донетих на основу овлашћења садржаних у њему, републичких прописа и аутономних прописа радних и других ор-

( 7 ) Ар А. Балтић др М. Деспотов иh , Основа радног права Југославије, Бгд., 1968, стр. 343—344.

(8) Види др Р. Пеший, „ Мећународне конвеинције рада", Бгд., 1968. (s) „Сл. лист ФНРЈ", бр. 5/56.

(ю) Dr R. Kyovsky, Učbenlk delovnega prava, Ljubljana, 1967, стр. 52.