Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

198

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je степен довољан да би ce чињеница узела за доказану, ствар je правног вредновања; да ли чињенично нетачна пресуда изазива теже реаговање ако штети једну, или ако штети другу страну. Нетачна кривична ссуда je мучнија него нетачно ослобођење од оптужбе, па зато je за осуду погребай највиши степен вероватнође (стр. 275. и 276). Додајемода je и у енглеском праву за кривичну осуду потребан виши степен убеђења (higher standard of proof), него у граЬанским правним стварима. Ову книгу одликује пре свега критичност аутора. Y но) je много више простора посвећено суптилној анализи владајуће доктрине, него само) тој доктрини. Даље, дело се одликује као регко који немачки уцбеник огромним бројем теоријских појмова. (Питамо се да ли томе доприносе и могућности ко je пружа немачки језик.) Овом богатству доприноси и то што je аутор успео да на релативно малом простору изнесе развој науке по сваком теоријски значајнијем питању. Процесуалиста који je формиран y идејном кругу неке друге, а не немачке науке, мора уложити озбиљан напор да би се снашао у сложено) и издиференцираној апаратури категорија, са којом се среће на свакој страници ове книге. И поред највишег признања за научни ниво дела, намеће нам се, у присуству непрегледног низа конструкција, једно скептичко питање: да ли све те конструкције доприносе бол>ем разумевану правке норме? (Ако je савремена наука позитивноправна дисциншна раскрстила са егзегезом, значи ли то да je она у свом развоју дошла до тачке на којој je лишена свог прагматичког темел>а?) Треба додати и савесно цитиране свих научних дела ко ja представл>ају озбиљан прилог у овој замршеној материји. Није заборављена ни судска пракса. Аутор je, осећајући вероватно недоволшост речи, покушао да неке појмове и односе прикаже и графички (стр. 5, 12, 13, 54, 82, 214, 275), али нисмо уверени да je постигао циљ. За једног правника теоретичара книга може бити занимљива зато што подвргава ревизији ставове ко je многи сматрају неоспоривим. Она би се знатно мање могла ирепоручнти као дело ко je почетника треба да уведе у оно што je у граВанском процесном праву основно.

Б. Познић

ЖИВКО СТ. СТАЛЕВ, БЪЛГАРСКО ГРАЖДАНСКО ПРОЦЕСУАЛНО ПРАВО, СОФИЯ, 1966, стр. 782. Книга др Сталева, професора Грађанског процесног права на Правном факултету у Софији, представља потпуни систематски приказ ове правке области. Аутор своју књигу скромно назива кратким курсем. То je тачно само утолико што се проф. Сталев није упуштао у коментаторску казуистику. (Систематска обрада једне позитивноправне дисциплине детаљним улажењем у низ хипотетичних ситуация у оквиру једног института представља уопште реткост). Иначе, основни појмовн и кључна питања приказали су тако испрцно, да се обо дело не може сматрати за мали уџбеник, бар не за схватања која о томе владају у југословенској науци. Градиво je распоређено на седам делова: општа учена о грађанском процесу; парнични поступак; извршни поступай; поступай обезбеЬена и ванпарнични постугщи; државна арбитража; меВународни граЬански процес. Мислимо да највећа вредност уџбеника лежи у општим учењима. Пре света, за разлику од многих процесуалиста (нарочито средноевропских), проф. Сталев поклана посебну пажњу санкцији. Ова je за велики број писана само материјалноправни појам. Аутор по нашем мишљењу, сасвим исправно разликује санкцију у материјалноправном (грађанскоправном) смислу од санкднје схваћене као појам процесног права. Материјалноправно, санкција je правка последица нарушена субјективног пра-