Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

79

ПРАВКА ПРИРОДА ДРЖАВНОГ САВЕТА С. Р. РУМУНШЕ

Ово je право дахо Државном савету баш због хога шхо се може појавити похреба да такве норме буду донесене у периодима када Велика народна скупштина не заседава. Y таквим периода Државни савех je овлашЪен да доноси те норме, или у то време он врши врховну државну власт, која се, измеВу осталога, изражава у доношењу норми. МеВутим Устав од 1965. године je покушао и, по нашем мишл>ењу, успео да измири својство Велике народне скушптине као јединог законодавног органа и потребе доношегьа норми када она не заседава. Узимајући у обзир да су норме које доноси Државни савех привремене, оые остају на снази само до првог заседања Велике народне скупштине. На том првом заседагьу Државни савех подноси као предлог закона норме које je усвојио пре тога заседања и Велика народна скупштина се изјашњава о сваком предлогу по поступку о доношењу закона, тако да je у крајњој линији свака норма потврВена законским путем. Поводом својства врховног органа државне власти много се дискутовало о томе да ли стварно Државни савет има такво својство или би било исправгшје сматрати да Државни савет није посебан орган, орган са сопственим овлашћењем, него пре једна еманација Велике народне скупштшге или пак њен заменик који ради по мандату или по делегацији ( 3 ). Треба указати, на првом месту, да ово мишл>ење не води рачупа о овлашћењима која имэ Државни савет за време заседаньа Вершке народне скушптине, при вршењу којих je сасвим очигледно да он не замењује Велику народну скупштину, пошто она заседава. С друге стране, може се приметити да када би Државни савет замегьивао Велику народну скупштину, ако би поступао по основу мандата или делегације, та би акта требало поднети на ратификацију Великој народној скушптини, што није случај. Само норме које je донео Државни савет се подносе Великој народно ј скушптини, али не у цил.у ратификације, као што смо то раније изложили. Уосталом, у случају када Велика Народна скупштина не би одобрила предлог закона који се односи на такве норме, она би укинула декрет којим су оне биле усвојене, а када би Државни савет поступао по основу мандата или делегације, ове би норме биле укинуте ретроактивно, што није случај. Стварно, у таквој ситуацији норме остају важеће све до њиховог укидања, a дејства која су дотле произведена остају на снази, што може послужити као доказ да Државни савет ради у своје властито име, на основу овлашћења која су му својствена. В) Државни савет je врховни орган државне власти са сталном делатношћу. Објашњења која смо до сада изложили потпуно су довољна да бисмо могли разумети ову карактеристичну дрту Државног савета.

(з) У томе смислу в. Tudor Draganu, Citera consideratii asupea (?) locului si rolului Cosiliulul de Stat in sistemul organela statului (Неколико опажања о месту и улози Државног савета у систему државних органа) Studia universitatis Babes Bolyai, series jurisprudentia, 1962, стр. 26.