Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

80

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Потреоно je при томе указати на чињеницу да je било и таквих тврђења у стручној литератури по којима je Државнн савет врховни орган државне власти само за време интервала измеву заседања Велике народне скупштине, пошто je само за време тих интервала стварно врховни орган државне власти, с обзиром да je он тада један од највиших државних органа који врши власт ( 4 ). Врло се лако може запазити да je главна слабост оваквог мишљења у томе што одговор није дат на питање која je права природа Државног савета за време заседања Велике народне скупштине. Најзад, ово je мшпљење потчиаено једностраном гледању на цео проблем ко je само иосматра органски смисао израза врховни орган, што га лишава сваке основе. е. Државни савет je орган подреЬен Велико j народно] скупштини. Разлог и основа подреЬености Државног савета Великој народној скупштини произлазе из јединствености државне власти и доследне нужности стварања једног јединог и јединственог система државних органа, подреВеност која je уосталом изричпто предвиВена Уставом. Важно je међутим указати да Државни савет, који je подређен Велико! народној скупштини има посебан положај у систему државних органа. Он не представља посредэн беочуг ни између Вершке народне скупштине и народних већа ни измеВу Велике народне скушптине и осталих категорија државних органа. Државни савет одржава односе са осталим државним органима садмо за време интервала измеВу заседагьа Велике народне скупштине, односе к.оји престају када отпочну заседања, када се, с друге стране, успоставл>ају односи са Великом народном скупшгином. Ово пак, по нашем мишљењу, истине на сасвим посебан начин ксправност анализе која се односи на два смисла израза врховни орган државне власти органски смисао и функционални смисао и ко ja заснива стварање другог врховног органа државне власти на чврстим темел-има објективних нужности нашег друштва у садашњем стању његовог развитка.

Dr

Mircea Leoađatescu

РЕЗЮМЕ Правовая природа Государственного савета Социалистической Республики Румынии Исходя из факта, что проблема правовой природы Государственного савета Социалистической Республики Румынии относится к числу проблем, которые чаще всего появлялись на страницах румынской специальной литературы, несмотря на то, что она была разрешена Конституцией 1965 года, в статье приводится точка зрения, по которой указанный орган еще со дня своего установления (в 1948 г. и тогда он назывался Президиумом Великого Народного Собрания) являлся высшим органом государственной власти. Это мнение продолжительное время оспаривалось, главным образом на двум причинам: во-первых, потому, что из текста Консти-

(4) Y овоме сыпслу в. горе наведено дело Тудора Драгану, стр. 13, 14 и 26.