Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОДМЕРАВАЊЕ НАКНАДЕ ЗА TOTAЛHУ ШТЕТУ У ПОТРЕБЉАВАЊЕ СТВАРИ (ПРОБЛЕМ „НОВО ЗА СТАРО")

1. Модерно правно учење гюлази од тога да je сврха накнаде штете Y отклањању штетних последица које су погодяле оштећено лиде, a које су резултат штетног догаВаја за који je неко одговоран. Давање накнаде ша првенствено за цил> да код оштећеног успостави status quo ante, да му поврати оно што je он, услед штетног догађаја, изгубио од својих имовинских или личних добара. Чинидба коју ошгећени добија на име обештећења, не треба да буде ни мања ни већа од оног што je он стварно изгубио у конкретном случају. Другим речима, накнада треба да буде еквиваленх претрпљеног губитка. Њеним добијањем оштећенп не треба да постане ни сиромашнији ни богатији него што би био да штетни догађај ни je наступио. Сгање Iьегових правних добара не треба услед накнаде да буде ни погоршано, ни побољшано, већ да остане управо онакво какво пи било да га je штетни догаВај потпуно мимоишао. Разуме се, ово су само постулата којима треба тежити при одмеравању накнаде штете. Успостављање потпуне правке и економске равнотеже одређених интереса дужника и повериоца дешава се пре у виду изузетка него правила. Та околност диктована je особито самом природой губитка који називамо штетом. Пајмањи je број штета које се наKuabyjy у потпуности, a највећи je оних, које ce накнадом покривају само делимично. Па и поред тога, данас нико не препоручује напуштање напред изложених принципа накнаде. Њихово постојање je веома корисно, јер служи као путоказ судији. При одмеравању величине накнаде сваки судија ће се руководите њима и сви ће, према томе, стремити ка истом циљу. Неко ће, сигурно, тај циљ сасвим постићи, док ће му се други салю, више или мање, приблнжити. Према томе, тај цил> није ни само пука жеља, ни свакодневна реалност. 2. Колико je заиста тешко задовољити захтеве принципа на којима почива накнада штете, показује, између осталог, и случај накнаде у виду „ново за старо". Овај случај се јавља онда кад треба одмерити накнаду за оштећену употрсбљавану ствар, чија je поправка немогућа, или кад су трошкови поправке знатно већи од њене вредности пре оштећења (гзв. „готална штета"). При свему томе услов je још и околност да се на тржишту не може наlш употребљавана ствар исте врсте и исте вредности. С друге стране, слична je ситуација и онда кад je налажење такве ствари на тржишту могуће, али се због природе гьене намене од оштећеног не