Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

може захтевати да прими туБу употребљавану ствар у замену за своју (на пример, ношено одело друтог Y таквим случајевима врло je теижо одредити који je новчани износ потребан да би се оштећена имовинска позиција повериоца поново успоставила. Цена поновне набавке одговарајуће употребљаване ствари не може се узети као основ за продену штете, jep се на тај начин не успоставља status quo ante. Остаје једино могућност да се купи нова одговарајућа ствар наместо старе, која je уништена. МеБутим, ако се повериоцу даје нова ствар уместо његове старе која je била знатно искорш!тћена, онда он тиме добија више него што je изгубио; не само што би му била накнађена штета него би се његова имовина још и повећала. А такво обогайеше на страни повериоца неспојиво je са идејом права на накнаду штете. 3. Проблем који се у оваквим случајевима поЈављује, садржи у себи х\ва уско повезана питања: када je уопште могућа натурална реституција као вид обештећења и како треба одмерити новчану накладу штете. Истина, оба ова питања спадају у опште проблеме накнаде штете, али се она овде постављају у посебним варијантама. Што се тиче могућности натуралне реституције, у правној теорији и пракси постоји о томе уже и шире схватање. По првом, натурална рестихуција долази у обзир само у оном случају кад штетник може оштећеном да преда исту ону ствар на коју се ошгећење односи, било зато што je он има у своме поседу, или зато што je може добити од неког трейег гюседника. Практично, то би значило да je натурална реституција ограничена само на случајеве штете услед одузимагьа ствари. Ван тих случајева не постоје могуйности натуралне реституције. МеБутим, овако уско схватање реституције данас je готово сасвим одбачено као погрешно. Натурална реституција тумачи се знатно шире, тј. сматра се да њене могуйпости постоје свуда где штетник може да успостави једно економски једнако или истоврсно стање. Behrraa je мишљења да je натурална рестшуција могућа само код заменљпвих ствари, при чему се употребљаване ствари не убрајају у ту категорију. На томе становишту стоји и Врховни суд Југославије, што се може видети из једне његове пресуде у којој се каже: ~ОштеЙени делови камиона и гшвентара се одликују извесним стененом употребљивости и другим особеностима као ствари индивидуално одреБене. То, према томе, нису ствари заменљиве у правном смнслу речи, jep се у промету не одреБују по броју. мери или тежгши... По правилној примени права, дакле, мора се узети да се давагье других ствари за оне које су оштећене и које су незаменљиве, не може досудити као вид повраћаја у преБашње статье оштећене ствари. Y оваквој ситуацији накнада штете се може досудити у новчаном износу према процени оштейених ствари" (’)■

(1) Пресуда Савезног врхоиног суда Рев. 1467/60 од 20. октобра 1960. године, Збирка судскпх одлука, кгьига пета, свеска трећа, одлука бр. 325.