Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

85

ОДМЕРАВАЊЕ НАКНАДЕ ЗА ХОТАЛНУ ШТЕТУ УПОТРЕБЉЕНЕ СТВАРИ

4. Па ипак, треба рећи да ово становиште није једнодушно прихваћено у правној теорији. Известан број правних писаца из ранијег периода сматра да je натурална ресхихуција мохућа и у форми давања једне нове ствари, наместо уништене употребљаване ствари ( 2 ). Они при том признају дужнику право да од набавне цене нове ствари одбпје, на рачун повериоца, разлику до цене уаотребљаване ствари која je уништена. То значи, у ствари, предлог да се проблем накнаде у облику „ново за старо" решава применом правила изравнања користи са штетом (compensatio lucri cum damno). Овом гледишту приговорено je да би у многим случајевима могло бити противно интересима оштећеног. Ако се, найме, од ньега тражи да сам сноси разлику између вредности употребљаване и нове ствари, онда се он тиме натерује на издатак који, можда, у датой тренутку није никако желео да учини. Осим тога, може се десити да он, због своје инсолвентности, и не буде у могућности да плати разлику између употребл>аване и нове ствари, које се на овај начин „замењују". Коначно, речено je да се применом правила о изравнању користи са штетом, проблем накнаде за употребљавану ствар путем куповине нове ствари исте врсте не може решити ни из правнотеоријских разлога. Изравнање користи са штетом претпоставља случај у коме je догаВај који обавезује на накнаду изазвао истовремено две врсте последица у имовини оштећеног: штетне и корисне. Y нашем случају, међутим, корист проистиче тек из врсте чинидбе којом се поверилац обештећује и она нема ничег заједничког са актом оштећења ( 3 ). Није реч о томе да треба обрачунати већ постојећу корист, него да се накнада која се даје одмери тако, да не донесе корист оштећеном. Несхватљиво je да дужник буде обавезан на чинндбу обештећења ко ja превазилази штету коју je он проузроковао, као што je несхватљив и његов захтев за повраћај вишка вредности. Због тога, пеки савремени аугори сматрају да право које се тиче накнаде штете, укл>учујући и правило о изравнаньу користи, није у стању да објасни захтев штетника према оштеБеном ( 4 ). Став судске праксе извесних земаља по овом питању такође je иеуједначен ( 5 ). Неки наши судови као да прихватају горе изложено становиште о немогућности пребијања користи са штетом. Тако се у одлуци Врховног суда Босне и Херцеговине Гж. бр. 692/66 од 27. IX 1966. каже;

(2) .Б. Cantzier, Die Vorteilsausgleichung beim Schadensersatzanspruch, Archiv für die civilistische Praxis, Band 156, s. 32.

(3) Oertmaon, Vorteilsausgleichung beim Ersatz von »Alt durch New, Leipziger Zeitschrift für Deutsches Recht, 1916, стр. 1513.

(4) Когi о 1, Naturalersatz und Schadensberechnung beim Problem »neu für alt«, Juristische Blätter, Heft 13/4, 1965, crp. 337.

(5) Koziol, исто, crp. 338, Larenz, Lehrbuch des Schuldrechts, Allgemeiner Teil, crp. 192, 7. Auflage (1964.)

(в) Билтен Врховног суда Босне и Херцеговине, бр. 13. од 1967, стр. 3.