Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
86
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАIСУЛТЕТА
~Корист у вид y повећања вриједности куће после репарације од штетника, уколико би се и показала, не би настала директно из штете него само њеним поводом, а у том случају нема мјеста пребијању користи са штетом" ( 6 ). Исти суд je и у једној друтој својој одлуци изразио слично схватање, пстичући да пребијању користи са штетом „има места само ако су корнет и штета проузроковани истом чшьеницом" ( 7 ). Ово гледиште не одговара савременом схватагьу у правној теорији. Раније се мислило да хптетнн и корисни догађај треба да чине једно јединство, док се данас препоручује обрачунавање и оних користи које са штетним догаћајем стоје макар у адекватно] узрочној вези ( 8 ). 5. Y новије време, све je већи број правних писана који сматрају да се при процени штете за уннштену употребљавану ствар не може полазити од њене тржишне вредности, јер би интерес оштећеног остао иначе незадовол>ен. Они мисле да треба прихватити свесно могућност обогаћења жртве и нагерати дужника да к\тш нову ствар, зато што такво решење одговара правичности ( s ). Друш, опет, сматрају да обрачунавање штете треба извршити сходно качелу савесности и поштегьа у праву, па предлажу да се води рачуна о степену дограјалости уништене стварп. Ако je реч о таквој стварк коју би оштећени могао још за дуже време користити, а да не купује нову, на име накнаде гребло би му признати цену набавке нове ствари. Одбијање разлике у цени измеВу нове и старе ствари било би у овом случају неправично. Напротив, ако je оштећена ствар била веВ толнко дотрајала да би je и сам поверилац морао у догледно време заменити другом, штетника би требало оптеретити само обавезом накнаде вредности уништене ствари. МеВутим, у случају кад се штетник обавезује на набавку нове ствари оштећеном, требало би му признати истовремено и право да захтева да се његова обавеза умањи за износ трошкова поправке, коју би оштећени сигурно морао учшшти да би продужио трајање употребе старе ствари, a које je уштедео добијањем нове ( 10 ). Гледшпту које инсистира на правичности, приговорено je да није снојиво са принципима накнаде. Решење које се заснива на правичности резултат je нетачног обрачунавагьа штете. Ако je штета погрешно обрачуната, погрешна мора бита и њена накнада. Кад се оштећеном досуВује заиста накнада целе штете коју je он претрпео, инсистирагье на принципу
(7) Одлука Врховног суда Босне и Херцеговине Гж. бр. 638/65, од 18. 8. 1965, Бгсгтсн Врховног суда Босне и Херцеговине бр. 11 од 1965, стр. 11.
(8) Enneccerus-Lehmann, Recht der Schuldverhältnisse, 15. Bearbeitung, 1958, crp. 85.
(0) Planiоl- R i p e r t, Droit civil français, Paris, 1952, Tome VI, No 684; Guhl, Das Schweizerische Obligalionenrecht, 1956, стр. 76.
(io) Larenz, Lehrbuch des Schuldrechts, стр. 192.