Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

94

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тштски уговор, чији je текст редигован 1962. године. Редитовани текст типског уговора потшгсала су удружехьа осигуравајућнх друштава већине европских земала, мсђу којима и Југословенска заједница осигурања ( 4 ). Ова удружења називају се у уговору јединственим именом „бирои". Међу земљама које су прихватиле овај систем, постоји разлика у томе, да ли су обавезним осигураньем обухваlтени само домаЁи држављани, или к странци и домаћн држављани. Наиме, за прву групу земаља важе посебне одредбе у типском уговору, о којима ће касније бгаи речи. Y оним земљама у којима се режим обавезног осигурања односи и на странце, возило регистровано у иностранству, ко je нпје осигураио од одговорности, не може ући на домаћу територију. Упоредо са системом „зелене карте”, уведен je у социјалистичким земљама сличая режим обавезног осигурања, који je своје име, такође, добио према боји сертификата систем „плаве карте”. Последних неколико година у неким земљама меВународно обавезно осигурање ушло je у нову етапу, па je дошло до укидања система „зелене карте” у погледу свих возила регистрованих у овим земљама, jep ce иретпоставља да су сва покривена обавезним осигурањем од одговорности. Уговори којима се уводи овај нови систем осшурања, закључени су између земаља Бенелукса (1964), између скандинавских земаља (1967), између СР Немачке и Швајцарске, с једне, и СР Немачке и МаВарске, с друге стране (оба су заключена 1968). Возачи чија су возила регастрована на територнји једне од страна уговорница, нису дужнп приликом уласка на територију друге стране да покажу сертификат о обавезном осшурању ( 5 ). Заједничка карактеристика свих ових система и цил> због кота су они образовани, јесте ефикасније обезбеђење покрића накнаде штете коју страно возило нанесе у домаћој земл>и. Наиме, оштећено лице има могућност да добије ооештећење од осигуравајућег друштва у домаћој земл>и, и на тај начин избегне трошковс евентуалног одласка у иностранство н вођења спора пред страним судом. Осям тога, страни осигураннк се ослобаЬа неугодности ко je може имати око посредовања код његовог осихурача ради исплате штете или вођења спора пред домаћим судом. После исялате штете причшьене на домаћој територији, домаЁи бхгро или његов члан који je исплату извршио, рефундира ову суму заједно са споредним трошковима од оног страног бироа, односно његовог члана, чији je осигурашгк начинио штету на домаћој гериторији. Разлнке измеВу овнх система иојављују се у овлашћењима домаћег оснгурача према оштећеном, а исто тако и у међусобним правима и обавезама страног и домайег бироа. Пошто je данас у Европи пајраспрострањенији систем „зелене карте", наша разматрања he њему бита посвећена. Закључивањем раније помекутих типских уговора између појединих бироа настаје комплексан граВанскоправни однос у коме као субјекти учествују: оштећено лице, домаћи биро (или гьегов члан) и осигураннк члана

(4) Типском уговор? приступили су бирои: Франпуске, СР Немачке, Швајцарске, Италпје, Белгије, Холандије, Аустрије итд. В. A. Besson, op clt., стр. 15S.

(5) Basson, ibidem, p. 155.