Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Y правној доктрини je спорна природа својства домаћег осшурача. Има мишљења да домаћи обраВивачки биро врпш функцију непотпуног заступника страног бироа. МеВутим, домаћи осигурач има знатно шира овлашћења него застушппс, тим пре што његова овлашћења нису детално типским уговором прецизирана. Осим тога, пуномоћство се може раскинуты само под одреВеним условима, а типски уговор се може отказати без икаквих разлога (члан 14. и члан 17. типског уговора) са одреВеним отказным роком ( 9 ). По ширины овлашћења, положа) обрачунског бироа je ближи комисионару, али се од њега разлнкује по томе што биро не иступа у своје име, већ у име страног бироа. Чини се, да je овај однос најближи уггућивању повериоца на друтог дужника, односно преузимању туВег дуга. Јер, ако оштећено лице не намири своје потраживање од домаћег осшурача, остаје његово право према страной осигурачу, односно дрема лицу које му je својим возилом штету нанело. Различито третирање правног положа) а домаћег бироа нема утица ja на садржину ньегових обавеза према оштећеном, што ће се видети из излагања ко je следи, али може имати значаја у погледу обавеза према страной бироу. Y случају спора око ових обавеза, надлежни форум ће ово питање решити на бази квалификације. Пошто се квалификација у пракси меВународног приватног права врпш према „lex fori", решење, а самим тим и утврђивање садржине права и обавеза, може зависши од закона земље на чијој се територији спор покрене. Садржина обавеза домаћег бироа према оштећеном лиду регулшпе се по принципу „lex loci delicti comissi”. Другим речима, надлежно je право оног места где je саобраћајни деликт извршен. Примена овог принципа произилази из начела „аутономије воле странака”, израженог у типском уговору измеВу бироа (тачка 3. и тачка 1), а не из колизионе норме која се односи на деликте са страним елемешом. Ако се, на пример, према закону места извршења деликта надокнаВује само матернјална штета, оштећено лице не може тражити и накнаду мораляе штете позивајући се на то да се она признаје према закону земле осигураника који je штету нанео. МеВутим, услови за засшшање и пуноважност обавеза домайег осигурача процењују се кумулативно и према закону земле нзвршења деликта и према закону земле осшурача који je полису издао (тачка 1, под е типског уговора). То значи да домаћи биро надокнађује штету под условима који су предвиВени и домаћим законом и полисом страног осигураннка (законом страног бироа). Неће бити покривена она штета коју je возач начитаю у пијаном стању, ако страни осигурач не признаје гакву штету, без обзира што се према домаћем закону оне могу покрити (и обратно). Од овог правила учгаъен je један изузетак у интересу оштећеног лица. Наиме, ако je истекао рок валаности полисе оснгурагьа, биро земле у којој je делшст извршен, надокнадиће штету, ако je тако предвиВено домаћим законом или посебташ споразумима измеВу осшурача и владе. За нсплаћени износ биро се може регресиратн од држаоца полнее, којој je рок важности истекао и при томе je страни биро, чији je члан ову полису издао, дужан да му пружи сву потребну помой (тачка 11, под о типског , уговора).

(ч) Besson, ibđem, Р. 166.

96

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА