Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ко je присвојио својство органа правног лиц а, и да je он проузроковао штету у вршењу функдије органа правног лица. Y буржоаском праву правно лице одговара за штетне радње свог органа по принципу претпосхавке о кривици, која се најчешће схвата као апсолутна претпоставка о кривици, што значи да правно лице одговара у сваком случају и не би могло да обара своју одговорност противдоказом да je обратило доволно пажнье на рад свог органа. Изгледа нам да би у нашем праву могли заснивати одговорност правног лица за штетне радње његових органа на одговорности без кривице и то: када су у питању друштвена правна лица (привредна предузећа, задруге) радило би се о ризику управљања радним процесом, а када су у питању граоанска правна лица (цркве, задужбгше), радило би се о створеном ризику. Аргумента:, који су наведени у прилог усвајања овог основа одговорности код одговорности радних организација и поело даваца за штетне радње њихових радника, односили би се и на овај случај одговорности правних лица за њихове органе. Правна лица би једино требало да одговарају за штету причшьену од стране његових органа. Не би требало усвојити постојање солидарно одговорности правног лица и органа. Орган правног лица не представла никакав посебан правки субјект независног од личности самог правног лица. А у већини случајева оштећено лице не би знало који je орган правнот лица њему причинно штету. Изгледа нам да je ипак оштећено лице довољно заштићено у својим правима и поред постојања саме одговорности правног лица. Али, то ипак не значи да би правно лице коначно сносило исплату накнаде. Оно би имало право регреса према органу, уколико докаже да су физичка лица, делујући у својству органа правног лица, проузроковала штету из намере или крајње непажње ( 26 ). Y том случају би та лица одговарала за штету по принципу доказано кривице, за штету за своје радње, и го само она физичка лица у колегијалном органу правног лица која су учествовала у проузроковању штете оштећеном лицу. Одговорност за ствари. у ширем смислу оубхвата и штету насталу употребом ствари. Овај облик граЬанскоправне деликтне одговорности добио je велики значај у нашем данашњем облигационом праву. Ycaca велх-ucor техничког напретка и развоја производних снага у нашем друштву расту и штете услед употребе таквих производних средстава. Штете трпе како лица која долазе непосредно у доднр са произволним средствима радници, тако и трећа лица, јер производна средства угрожавају не само раднике него и трећа лица (околину). Иако наше облшационо право још није кодификовано, правила о одговонсоти за штету од тзв. опасних ствари усвојена су у нашем праву

(28) Y члану 26, став 2. Нацрта закона о накнади штете не прави се разлика измеЬу штетника који je као орган правног лица проузроковао штету из намере, крајње или обнчне непажнье.

327

ГРАБАНСКОПРАВНА ДЕЛИКТНА ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРОУЗРОКОВАНУ ШТЕТУ