Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

326

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

обзира на своју кривицу. Постоји и још један аргуменат у прилог усвајања овог схватања: радник код приватног послодавца не би требало да има другачији положај од оног у радио ј организации, па чак када je у пнтању и грађанскоправна деликтна одговорност за штетне радње радника ( 22 ). 13. И код одговорности радне организације одн. приватног послодавца за штетне радње радника, не би требало испустити из вида да се под одреВеним условима јавља и одговорност самог радника за пггету коју je проузроковао на раду тређем лицу. Y нашем праву то питање je детаљно регулисано за радншсе радних организација ( 23 ). Радник би могао непосредно да одговара за гатету трећем оштећеном лицу, уколико je ову штету проузроковао кривичшш делом. Y том случају, радник би одговарао за штету по принципу доказана кривице као и сваки други штеттшк. Само у овом случају би могла да настане солидарна одговорност радне организације и радника за штету проузроковану трећем лицу. Али ни у осталим случајевима неће у крајњој линији изостати одговорност радника за штету причињену трећем лицу, само што ће за ту штету радник по нраву регреса одговарати својој радној организацији. Наиме, радна организација има право да узме регрес од свога радника за накнаду коју je исплатила трећем лтщу. Њој право регреса припада само ако je радник проузроковао штету трећем лицу намерно, или из крајње непажње. Обична непажња сматра се као нужна последица вршења рада и за н>у радник не одговара и не даје регрес радној организации ( 24 ). Иста правила требало би да важе и за штету коју би радник на раду код приватног послодавца проузроковао трећем лицу. Приватни послодавац и радник би солидарно одговарали за штету причшьену трећем, лицу, уколико je радник штету проузроковао кривичним делом ( а5 ), а приватни послодавап би имао право регреса према раднику, уколико je овај штету проузроковао трећем лвду из камере или крајње непажње. 14. Посебан случај одговорности за другог представља и одговорност правног лтща за својс органе. Код правних лица постоје разни органи као што су: раднички савет, управни одгор, директор, управник задруге итд. Правно лице би требало да одговара за сваку штету коју би било који његов орган проузроковао туВој личности или имовини. Потребно je само да je штету проузроковао пуноважан орган правног лица, а не неко

(22) У Нацрту закона о накнади штете налазе се у чл. 16. правпла о одговорности послодавца за штету коју учнне у вези са својим радом лица у туђој служб». Y тим прав»лима не говори се о основу одговорности послодавца за штегне радње радника.

(23) 0. чл. 97—99. Основног закона о радним пдносима.

(24) Y Основном закону о радним односшиа даје се могућност радној организации» да може радника да ослободи од плаћања накпадс штете делилшчно или у целини и кад je штету проузроковао трећем лицу из крзјње непажље.

(25) Y чл. 16. Ницрта закона о накнади штете предвнђено je да радник непосредноодговара за штету треПем лицу у сваком случају кад je штету проузроковао из намере или крајње иепажгье без обзира да ли се у том случају ради о кривичном делу или не.