Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

328

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Iфоз судоку праксу. Код нас се данас полази од појма опасне ствари ( 27 ). Опасним се називају оне покретне или непокретне ствари чији положај, употреба, особине или само постојање представљају повећану опасност за околину, те морају да буду надгледане и употребљаване са већом пажнюм i 2B ). Иако je појам опасне ствари поставлен непрецизно, он je довољно одређен: ту најпре долазе ствари које су по природи опасне (отрови, експлозиви), затим оне које постају опасне због стављања у покрет великих сила (атомске, електричне енергије), извођења великих радова (градња мостова, грађевина, путева) и најзад оне, које по природи нису опасне, али могу то постати, уколико се ставе у одређен положај (саксија цвећа тако поставлена да може својим падом проузроковати штету другоме). Y нашој судској пракси није спорно које се ствари сматрају опасним. И боца напуњена сода-водом под притиском опасна je ствар ( 23 ). И железничка локомотива представља опасан погон, а када су локомотнвн прикључени путнички вагони и поштанска кола за железнички саобраћај, воз у целини постаје опасан погон ( 30 ). И велика маса људи сабијена у одређеном простору, под условом да није подвргнута одређеној дисциплини, може да представља опасност, како за појединце из тако скуплен e масе, тако и за друга лица ван те масе ( 31 ). Код одговорности за штету од опасних ствари полази се од правила да се одговара за штету, уколико се утврди да je штета настала услед употребе опасне ствари, Оштећено лице има само да докаже да je штета настала делатношћу опасне ствари. За штету која je настала од опасне ствари одговара сопственик ствари односно носилац права коришћења, ако се ради о ствари у друштвеној својини. Међутим, уместо сопственика и исто као он, одговара и свако друго лице којс je овлашћено да се њом служи, а то би били; плодоуживалац, закупал, послугопримац, а затим лице коме je поверено чуваше такве ствари (оставопримац) или му je таква ствар предата ради оправке (ималац занатске радње, услужни сервис). Сопственик ствари одгавара за штету коју je таква ствар проузроковала, док се налазила под

(27) Раније се код нас полазило од делатности која ствара повећану опасност за околину. Овакво схватаље je било усвојено код нас под утнцајем совјетског нрава. Међутим. од 1951. године, кад je израђен први Нацрт закона о накнади штете чији je аутор профссор Михаиле Константиновнћ, наша с\дска прайса све више употребл>ава термин опасна ствар. Y неким правима се и даизс полази од делатности која ствара повшнену опасное! за околину. в. 345, став 1. Маћарског граЬанског законика и чл. 454. ГраЬанског законика РСФСР. Изгледа да нема сушгинске разлике између ове две формулације. Делатност која представлю повећану опасност за околину не може да се замисли без употребе неке ствари које су опасне или по својој природи или то постају самом употребом.

(28) в. чл. 17 Нацрта закона о накнади uirerre од 1961.

(2ч) в. пресуду Савезног врховног суда. Рев. 3881/62 од 25. 12. 1962. објавл>ену у збирци суд. одлука, шь. VII/3, бр. 313, стр. 108.

(зо) в. пресуду Врховног суда АП Војводине, Гж. 906/60 од 29. 2. 1960 (необјавл»ену, а може се наћи у евиденцији суда).

(31) в. пресуду врх. суда СР Србије Гж. 1735/57 од 13. 6. 1957. објавл>ену у Збирци судских одлука, књ. 11/2, бр. 374. стр. 106—107.