Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ГРАБАНСКОПРАВНА ДЕЛИКТНА ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРОУЗРОКОВАНУ ШТЕТУ

надзором лица у служби сопственика те отвари. МеВугам, поред сопственика и солидарно са ним, одговара и лице у служби сопственика коме je та ствар поверена, али за разлику од сопственика оно одговара по принципу релативне претпоставке о кривици ( 32 ). Y нашем праву усвојено je правило да за штету која потиче од опасне ствари не би одговарао сопственик ствари, уколико лгу je та ствар одузета на противправан начин. Y том случају би одговарао онај који му je одузео државяну ствари (нпр. ,дхозајмљивач кола") ( 33 ). 16. Орговорност за плету од опасних ствари спада у случајеве тзв. објективне одговорности, одговорности без кривице. Ималац опасне ствари одговара за штету од такве ствари самим тим што држи и употребл>ава такву ствар. На ньему лежи пооштрена одговорност. Његова кривица се не утврђује, не доказује а и не претпоставда. Самим фактом настајања штете од опасне ствари он постаје одговоран за ту штету и обавезан да je накнади. Код одговорности за штету од опасних ствари, основ одговорности ннје кривица. Y буржоаском праву постоје разне теорије о објашњењу основа одговорности без кривице, одговорности за опасне ствари. Y немачкој правној теорији полази се од принципа интереса (Merkel) да би се дошло до принципа ризика, угрожавања околине. Y француској правној теорији највише се заступа принцип ризика за утврђивање основа објективне одговорности. Само, принцип ризика се различите схвата: једни га схватају као ризик економске користи, а други као створени ризик. Y нашем облшационом праву усвојен je принцип створеног ризика као основ одговорности за штету од опасних ствари. Y образложењу једне судске одлуке стоји; „Правило je да ризик за штету од опасне ствари сноси и за вьу одговара, без обзира на кривицу, ималац такве ствари, ако je она својим онасним својствима била узрок штете. Оваква објективна одговорност je друштвено целисходна и у интересу безбедности људских добара у околгши за коју од такве ствари постоји опасност. Ималац мора да употреби нарочиту пажгьу и сам сноси ризик и последние штетног деловања опасне ствари увек, уколико од тога није ослобођен правилима матер ијалног права". (Решење Врховног суда Југославије, Рев. 93/65 од 29. 10. 1965, објавл.ено у Збирци судских одлука, књ. Х/3, бр. 299, стр. 36—37). 17. Мада je као правило и на најширем плану усвојено код одговорности за штету од опасних ствари правило да се одговара без кривице, по принципу створеног ризика, у нашем праву постоји и изузетак од тог правила: код превоза путника поморским бродом. Бродар не одговара за штету насталу услед смрти или телесне повреде путника по принципу ризика, већ по принципу кривице која се претпсотавл>а да постоји, ако je

(32) в. члан 19. Нацрта закона о накнади штате од 1961.

( ;!3 ) в. план 20. Нацрта закона о накнади штате од 1961.