Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

330

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

смрт или телесна ыовреда путника настала услед бродолома, судара, насукања, експлозије или пожара ( м ). Изузетак од примене правила о одговорности без кривице овде je уведен под утицајем упоредног права и већ устаљершх традиција поморског права о блажој одговорности бродара. Овај изузетак од правила о пооштреној одговорности за опасне ствари требало би у том светлу разумети. Он нема никакав други значај и домашај. Y принципу, ималац опасне ствари у нашем праву одговара за плету причињену том ствари на основу створеног ризика, дакле без кривице. ГраЪансгсоправна деликтна одговорност и осигурање. IS. Y дапашње време штете постају све бројније, како по свом обиму тако и по својој разноврсности. Због повећавања штета догаВало би се да оштейено лице не би могло да добије накнаду, иако би била утврВена грађанскоиравна деликтна одговорност. Излаз из овакве ситуације нашао се на плану осигурања. Помоћу оснгураља постиже се да се терет накнаде штете расподели на већи број лица и на тај начин обезбеди исплата накнаде. Осигурагьем се служе како они који су изложени опасности да претрпе штету, тако и они који због своје редовне активности могу да проузрокују штету другоме ( 35 ). Y нашем праву постоје разни видови осигурања од штете. Оно има значаја и код граВанскоправне деликтне одговорности за своје радње и код одговорности за радње другог и код одговорности за опасне ствари. Оскгурање се јавља у два вида: као добровольно и као обавезно. Добровольно осигурање обично се назива уговорним, а обавезно законским (мада имамо и случајеве законског осигурања који се обавезно заснивају уговором). Код добровољног осигурања, уговор о осигурању закључује се између осигуравајућег завода и лица које жели да се осигура од штете у својој личности или пмовини, или да се осигура од одговорности. Обавезно осигурање постоји код нас као социјално осигурање радника и као обавезно осигурање у јавном саобраКају. Сва лица у радном односу социјално су осигурана, и у случају смрти, трајне или пролазне неспособности за рад имају права на одређена давања од завода за социјално осигурање. Та давања од завода за социјално осигурање представљају накнаду дела претрпљене штете. За остатак се осигурано оштейено лице може да обрати штетнику, односно одговорном лтщу. Завод за социјално осигурање имао би право регреса од одговорног лица за она давања која je исплатио осигураном оштейеном лицу ( зе ).

(34) в. члан 101, т. 2. и 3. Закона о уговорима о искоришћавању поморских бродова Сл. лист ФНРЈ, 25/59.

(35) в. др Михаиле Константинов иh: Основ одговорности за проузроковану штету. Архив за правые и друштвене науке, 3/1952, стр. 301—302.

(36) в. чл. 169—171. Закона о организации и фанансирању социјалног осигурања Сл. лист СФРЈ бр. 24/65, допуне у бр. 57/65, измене и допуне у бр. 29/66, 52/66 и 12/67.