Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ко ja треба да доведе странке до толико блиских гледишта о основним техничким и правннм елементнма уговора да je могуће формулисати понуду са тим елементнма, али да понуда нема коначаы, „ултиматшзан” карактер. МздификацијеУдгногуЈтс иттослетБеног пОдношења. Друга карактеристика преговора јесте њихова билатералност. Они никако не обухватају активное! странака која je чисто једносграна, која се налази y инхерној сфери странака, макар била уелгерена и вршена ради закључења уговора (једностране калкулације ради утврђивања рентабилитета уговора, прибављање инфорлгација од трећих лица и сл.). Претвори нужно подразумевају постојање једног односа који не мора нужно бити аытагонистичан, мада je то по правилу. Претвори нису нужна фаза закључења уговора. Међутим, такав закључак важи само~за савремени ггромет одреВених производа (нпр. жита,. кафеПужног воћа итд.). Историјски посматрано сви су уговори, без обзира на предмет, морали некада бити резултат претходних преговора. Y промету поменутим артиклима који спада међу најстарије и најактивније гране раздмене, усиео je да се развије велики број писаних и неиисаних правила. У том домену je најјаче дејство берзи и моћних професионалних оргаиизадија. Оне су спрелlиле типске уговоре и принудиле стране да их употребмавя ју. Захвал>ујући тим припремним радовилга, учињеним у оквиру професије, фаза преговора je редуцирана или je сасвим непотребна при закључивању уговора чији су предмет ови артикли. Правке обавезе које произилазе из преговора. Основни разлог иреговора je, као што смо већ рекли, да дозволе свакој евентуалној уговорној страни да сазна на шта ће се хачно обавезати. Кад понуда буде прихваћена, готово сав претходни рад нестаје, остаје само садржина уговораутгак' и кад je у току преговора био сачтьен писмени документ. Правно дејствоонога што je из.међу странака постигнуто у току преговора условљено je, према томе, закључењем уговора. Све сагласности које су постигнуте у току преговора иемају никакву вредносх ако и док не дође-до заклучетвауговора. Странке нису у фази преговора везане ннчим, свахса од њих може чакфда ревйдщж коју je већ једшж-Аонела. Њихова воља остаје слббодна, Обазезе за њих могу настати само закључењем уговора, јер je према традицији римског права само он а не и једнострана изјава воље, извор облигацща. Међутим, иако преговори не обавезују странке, не може се рећи да се оне једна према другој налазе у положају тзв. трећих лица. Свака од" Iвих може, имајући поверење у изјаве друге стране, вршнтн одређене припремне радње, чинит и трошкове, одбијати друге понуда за иреговоре и сл. Y току проба које се врше за време преговора, ради утврђивања подобности предмета, могу на овом настати оштећења. Један преговарач може искоришћавати ииформације које му je друга страна поверила за свој профит, а на штату друге стране (да искористи поверену пословну тајну, пројекте друге стране и др.). Једном речју странке могу у току преговора трпети губитке који произилазе било из- ск-ривљеиих—радтшгтфуге стране, било из околности везанихза претоворе. Може ли страна која je претрпела губитке у току преговора захтевати услед њих накнаду штате и у случају

339

ПРАВЫЙ ЗНАЧАТ ПРЕГОВОРА ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА