Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Теорија Виндшајда je одбачена из врло практичних разлога. Прихватили je, значило би нанети смртни ударац трговачким трансакцијама, јер би многа лица оклевала да предузму иницијативу за уговор, знајуђи да ће морати да накнаде штету у случају пропасти преговора. „Речи да човек мора сносити последние својих чак допуштених радњи од тренутка кад оне наносе штету другоме, јер свако мора сносити ризик своје акције, значи одвратити човека од акције, осудити га на инерцију” ( 13 ). Теорија мандата или пословодства у проговорим JHilseamd) ( 14 ). Према-овој теорији онај ко даје предлог за уговор даје мандат дестинатеру овог предлога да учини све нужне радње да би се постигло заклучење иројектованог уговора. Ако уговор не буде постигнут, предлагай je дужан да накнади мандатору трошкове ко je je он учинио у цилу заклучења уговора. Овој се теорији замера да поистовећује са мандатом однос у коме се налазе преговарачи, мада међу њима постоје знатне раз.шке. Странке уговора о мандату теже истом цилу, па стога вьихови ингереси нису супротставлени, док je интерес преюварача супротан. Поред тога, та je теорија практично неприменлива, кад једно лице улази у преговоре са више других лица. Чим je заклучен уговор са једним, нужно пропадају преговори са осталима. По теорији мандата свима овима требало би накнадити трошкове. Како би се то рефлектовало на цривредни промет, није потребно посебпо ни разм-а-трахи. Teopüja једностраног обвезивйрьа. ( iS ) Према овој теорији не обавезује само сагласност вола. И једнострано обећање може~ бити говор облигације. Онај ко предлаже уговор, обавезује се прећутно да закључи пуноважан уговор. Понуда обавезује, према томе, понудиоца да доведе до краја преговоре. Ако их самоволию прекнне, сноси за то одговорност. Ову теорију je делимично прихватила и француска доктрина. ( 1е ) Критика ове теорије замера јој да и она, као и теорија ризика, не одговара потребама пословног промета. Наиме, ако се прихвати да сам предлог уговора ствара већ неке облигације, онда свака инидијатива за закључивање уговора носи са собом ризик одговорности за обавезе чија садржгша није унапред позната. Додуше, аутори ове теорији кажу да се предлагай обавезује подношењем предлога да поштује добру веру, правичност и обичаје, али те обавезе нису довољно прецизиране. Предуговорна одговорност у немачком праву. Y немачком праву je предуговорна одговорност заснована на два законска текста: пэр. ИB. и 122. По првом параграфу изјава воље која не садржи никакву озбилну волу за уговарањем ништава je. У другом се одреБује да, ако je једна изјава воле ништава по пар. 118 (или je нападнута ради рушења на основу пар. 119. и 120), аутор изјаве мора да, кад je изјава упућена другом, обештетити овог последгьег или, у супротном случају, било ког трећег, за штету коју je

o*o Capitani, Cours élémentaire de droit civil, 2e année, стр. 172. ( 14 ) Hilsenrad, Des obligations qui prennent naissance au cours de la formation d'un contrat. Thèse, Paris 1932.

(15) Scheurl, Vertragsabschluss inter Abwesenden (Jahrbuch für Dogmatik, 1858, стр. 248 и л-)-

(w) Lacour et Bouteron, Précis de droit commercial, Paris, 1924, Dollar..

343

ПРАВКИ ЗНАЧАТ ПРЕГОВОРА ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА