Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

344

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тај друга или трећи претрпео зато што je веровао у пуноважност ове изјаве. Износ штете не може прећи меру интереса који je друга или трећи имао за ефикасност ове изјаве. „Ова штета не постоји више кад je жртва штете познавала узрок гогштавности или рушљивости или га није познавала због немарности”. Сматра се да предлагай који прекине преговоре, није ни miao озбиљну камеру да преговара, па се на њега примељују параграфи 118. и 122. Основу оваквог регулисања представља теорија ризика. Дестинатер који je претрпео штету има само да докаже постојање штете. Апстрахује се свака кривила. Предлагал може да се ослободи одговорности само ако докаже да je дестинатер познавао могућност прекида или да je није знао због свог яемара или неопрезности. Штета се, као што видимо, одређује према негативном интересу, да би се избегло да незаклучени уговор произведе иста дејства као и заклучени. \Италијанска доктрина Faggcllae. ( 17 ) Ова теорија полази од три основне све време преговора странке не могу бити смахране као трећа лица, 2.уза све време трајања преговора уговорна слобода остаје потпуна, свака страна задржава слободу да прекине преговоре или да одбије да уговара, Ъ) апсолутна слобода странака не искључује одговорност. Ова одговорност се не заснива, по овој теорији, ни на кривиди ни на неизвршењу обавеза из прећутног споразума, већ на самој чшьеници пристанка на предуговорни рад. Овај на предуговорни рад раВа споразум о гаранцији који обавезује странке Да раде сагласно савесности и правичности. Повреда ових обавеза je извор одговорности. Свако арбитрарно одступање од преговора заснива повреду обавеза. Као арбитраран Фагела сматра сваки прекид који није изазван економским разлозима. Ако се неко повуче зато што му треће лице нуди повољније услове, нема одговорности. Обрнуто, ако неко прекине преговоре из чисто дичних разлога, одговорност настаје. На тај начин, ова теорија тежи да одржи пришцш слободе странака само толико колико je потребно да им се допусти закључивање најбољег могућег посла. То je прави циљ уговорне слободе. Ако та слобода буде употреблена у другом циљу, постоји њена злоупотреба која повлачн одговорност. Тиме се ова теорија прпближава теориј и злоупотребе права. ( 1Ч ) Одговорност због арбитрарног прекида постоји, према Фагели, само у фази преговора и фази израде понуде. Кад je понуда учшьена, свака странна се и дал>е може повући, али сноси одговорност за штетне последние тог повлачења без обзира на ньегове разлоге. Ово стога што слање понуде ствара меЬу странкама веђи степей поверена, jep се повећавају изгледи да се преговори успешно заврше. Дестинатер са више сигурности очекује да ђе понуда бити одржана док je он испитује. И обим накнаде штете je, према овој теорији, определен фазом зак.ъучиваньа уговора у којој се странке пал азе. Y фази претходних хтреговора странке су меЬу собом у ситуацији која je готово аналогна ситуацији трећих лица. Једина разлика се састоји у пристанку на предуговорни рад,

(17) Faggella, Dei perìodi precantrattelli et della corovesse ed esatla construzione scientifica и. Slualiquridice ir.onore de Cario Padda, Napulj, 1906, 111, crp. 269 и сл.

Josserand, M., De V abus de droit, Paris , 1905.