Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

346

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стоји прећутан споразум, прећугаа сагласност да се издаци учине (наводи пример предузетника који пре закључења уговора испитује путем сондаже да ли терен може поднети грађевину). Врло je интересантно мкшљење Жосерана (~). Ради се у ствари о примени опште теорије злоупотребе права на предуговорну одговорност. Као што je познато, он сматра да критеријум злоупотребе права не треба тражити ни у намери да се штети, ни у кривици учињеној при вршеау права, него у одвраћању права од његове функције. Друштво je поверило човеку права зато да би се остварио неки економски и социјални циљ. Ако пеко лице врпш своје право ван оквира његове намене, ако се вьиме служи у егоистичне сврхе, оно je одвраћено од функције за коју je створено и одговорност настаје. Кад je, према томе, прекид преговора инсшгрисан чисто себичним разлозима, право je одвраћено од његове функдије и предуговорна одговорност наста je. Поред непрецизности појма функдије права, овој теорији се замера да не узима у обзир елеменат кривице. Ако једна страна, која je нашла повољнију прилику, прекине преговоре иако je знала да je друга страна учинила велике издатке у вези са преговорима, онда, по овој теорији, у овом случају не би било одговорности, јер право није одвраћено од своје функције, прекид je оправдан економским разлозима. По прннципима деликтне одговорности овде би постојала кривица, jep je страйка која je прекинула преговоре оставила другу страну да чини издатке а да je није обавестила о својој намери да сачува слободу. Мазо ( м ) стоји на становншту да се у овом домену може прихватити само деликтна одговорност. Предутоворна одговорност je, по нему, само један аспект деликтне одговорности. Она се заснива на исгим начелнма: постојању кривице и штете. Једно питанье, ко je je за праксу од највећег значаја и само по себи врло деликатно, он оставља нерешено, питанье у којим случајевима понашање једне од странака заснива крнвицу. При том треба имати у виду да се странке које су ушле у преговоре не налазе у сферн општих људскнх дужности, већ се међу њима заснивају посебне облигације које произилазе из чињенице да се налазе у преговорима. Опции појам кривице, по коме се она састоји у повреди једне раније постојеће облигације, било законске или утоворне, није довољан, јер често садржиыа облигације није ни законска ни уговорна. То je баш случај код предуговорне одговорности, jep она није ни регулисана законским текстом, а не постоји ни уговор. По Коеријсу ( 24 ) треба разликовати три ситуације, у којима се странке могу налазити у тренутку прекида преговора: 1. странка која се жали на прекид сноси само предузетни ризик; 2. пре прекида je постојао

(22) Josser and. Essai de téléologie juridique, Paris, 1927, T. 2: De l'esprit des droits et de leur rélativité, erp. 128 и дал.е.

(23) Mazeaud, Traité théorique et pratique de la responsabilité contractuelle et delictuellé (le éd.), Paris 1934, t. I, erp. 116—121.

(24) Соhéг i e r, op. cit., cnp. 148.