Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

354

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

задобијене ране, повреде или озледе. Врховни војни суд још није имао могућности да се о томе изјасни, jep je становиште Суда из наведене пресуде ово питавье приврвхмено скинуло са дневног реда. Изјаснивши се за аналогну примену Закона о застарелости потраживања, Суд je поништавао и управне акте који су оспоравани баш с обзиром на рачунање рока о Kojen je реч. Но, сигурно je да ће се и код примене Закона о застарелости потраживања појавити исто питање рачунања рока, иако у мањем броју случајева с обзиром да су дужн рокови из овог Закона од оног из цитираног Правилника. Нажалост, питање рока за подношење захтева није ј едино спорно питање у вези са једнократном новчаном помоћи. Тако, речи „без своје кривице” из става 1, члана 193. Закона о ЈНА изазивају различита мипьъења, почев од оних да сваки облик кривице припадника Армије искључује ову помоћ, до оних да je потребан посебан облик кривице припадника Армије па да се исктьучи могућност остварења помођи, Пракса следи ова друга мишљења, колебајући се око облика кривице којн искључује помоћ. Иадаље, одредба става 4. истог члана тумачи се тако да исплаћена помоћ нема никаквог утнцаја на висину накнаде штете, али и тако да ова помоћ представља одређени вид обештећења, па да се има урачунати приликом досуђивања накнаде штете. Но то су питања која заслужују посебну обраду и која прелазе оквире проблематике везане за рок у којем се може остварити ова помоћ.

Марко Калоћера

ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ И АКТУ Е ЛНИ ПРОБЛЕМИ САМОУПРАВЉАЊА(*)

Сматрам да поред свих ограда које су овде речене, тј, да je уставни положај општина одреВен и да има докумената који указују на правац акције у општини, ипак mia проблема које треба посебно сагледати. Проблеми који настају у општини а и ово што je овде речено у дискусији, чини ми се да нас све више спуштају на „терен", на коме ова трупа или уставна комисија и ова груша паралелно, треба да се баве положајем, фушшионисагьем система самоуправљања, процесима интеграције и другим питагьима која искрсавају на општинским подручјима. Не бих хгео да реБам та питања jep су нека овде већ истакнута. Хтео бих само да укажем на још нека. Овде je већ речено да треба сагледати материјални положај општине. Треба га сагледати у целини, али чини ми се да и посебно треба видети материјални положај општина на неразвијеllом подручју, колика je друштвена интервенција код њих ида ли оне могу са тим да обезбеђују друштвене потребе, да ли треба утврдити нека минимална средства за друштвене потребе на подручју тих општина, jep je то услов за њихово постојање и функционисање. Затим, треба сагледати какво je учешће непосредннх произвођача у друштвено-полнтичком животу општина и какав je њихов реалан утицај V свим општинским асоцијацнјама.

(*) Говор пок. Станоја Аксића но седниии Комисије за друштвепо-по штичкп систем ЦК СК Србије 21. II 1970.