Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

355

ДИСКУ СИЈА

Исто тако треба да се види шта значи општинска делегација у скупштинама ширих друштвено-политичких заједница. Jep, ми сада имамо опттинску делегацију само у Уставу. Записано je, у Уставу да се конституише општинска делегација, међутим, та делегација се не осећа ни у општини, ни у другим скупштинама као нека конституисаыа делегација. Сматрам да треба сагледати како теку интеграциони процеси на подручју општине, какви су односи између ошптинских асоцијација, почев од општинске скупштине па до интересних заједница и форума друштвенополитичких организацнја. ïo су центри одлучивања чији je број повећан на подручју општине, а има доста ошптина где нема доволно координације и договарања између тих форума и дентара и управо тамо где je то изразито и где Савез комуниста није оријентисан и акдионо поставлен да делује и обезбеди усмеравање активности комуниста у тим асоцијацијама, тамо долази до разних неспоразума, заоштравања и до разних општинских „случајева” којима се манифестује и каријеризам појединаца, политиканство, утицај негативних снага и борба за власт о којој je овде било речи и пред изборе, а што остаје и продужује се доста душ и после избора. Сматрам да облици координације нису искристалисани; негде их и нема и ово што се догађа у општинама није случајно, не само код председника општине. Перед тога што има таквих ситуација да се предлози председника општине слушају, може се догодити, и било je то у општинама, да се председник општине, било због свог положаја или због својих личних незрелости и амбиција, на неки начин одвоји од политике коју води Савез комуниста, конференција, комитет, па са једним или двојнцом пође мало у страну. Може се догодити да добије и подршку скупштине и да наступајући демагошки или негативно, добије подршку већине у општинској скупштини и онда се води један дуел; општинска скупштина комитет, Савез комуниста општинска скупштина, а затим се окупљају и надовезују друге снаге. Сматрам да су то наше реалности и можда један пресек свих тих разних „случајева”, појава које су изразито биле познате у многим општинама, на подручјима више република, заслужује једну анализу, а можда и тражење неких других решења, формирање извршних органа у општинској скупштини или др. Још једна ствар коју бих о општини хтео да кажем јесте како треба да тече и како да се развија један својеврстан вид интеграције, сарадња између општина. Ту има много различитости у разним срединама. Негде je та сарадња врло еластичио поставлена, има средина где je и нема, а има средина где се осећа потреба и за њеним уобличавањем. Било je овде размипглања, чули смо и о неким регионалним облицима удруживања општина. Није случајно да су инидијативе за уобличавање међуогаптинске сарадње потекле на подручју три реиублике, тамо где су територије велике, разуђене и где има највише општина и где je тешко обезбеВивати контакте и сарадњу из републичког центра и обрнуто. Зато сматрам да проблеме општина не би требало парцијално сагледавати, без обзира како je то записано у овом првом материјалу, већ их треба сагледати у целини, све до тога како je организован и како je поставлен Савез комуниста на општинском подручју. Ми ћемо о томе говорити у наредном делу, а сматрам да остаје да се оцени да ли je и како Савез комуниста оријеитисан на развој непосредно демократских облика, колико их подстиче и колико утиче иа развој непосредног одлучивања, посебно у радним јединицама и другим облицима непосредног одлучивања. Затим, како je Савез комуниста оспособлен и како делује у великим интегрисаним радним организацијама, jep ту je подручје испреплетано, негде je то подручје општине, негде je више општина, негде се та подручја протежу и на две републике, jep су те интеграције врло различите. И треће, како je Савез комуниста организационо и акционо поставлен на општинском нивоу. Jep неефикасност или можда недовол>на органи-