Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

356

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

зованост Савеза кохмуниста на опшгинскОхМ нивоу, јесте разхюг за извирање неких негативных тендендија, мада ће негативних тенденција бити и убудуће, али би можда једна боља организованост и већа ефикасност у деловая, у Савеза комуниста и других друштвенополитичких организација на тходручју опшгине свакако уманила и неке ексцесне, негативне појаве.

Ар

Станоје Аксић

ТЕХНИЧКА ПОБОЉШАЊА ИЛИ CTPУKTУPHE ПРОМЕНЕ У УПPABИ

(Поводом научног скупа „Административна реформа и развој" одржаног у Бејруту, Либан од И—lß. априла 1970). Изванредно брз политички и административни развој многих земаља Азије, Африке, Латинске Америке па, у извесној мери и Јужне Европе, пепрекидно проузрокује две трупе потреба: прва je интерне, мнкро-аналитичке природе: како обезбедити оптималан развој сопствене земље, како актуелыа остварења прилагодити напрегнутим циљевима брзог темпа индустријализације и политичке социјализадије. Како да управа ефикасыо послужи развоју? Аруга je потреба макро-аналитичке природе, али такође акутна: како упознатн процесс развоја у другим земљама, како користитн туВа искуства али и како своју политику према њи.ма поставили, како снстематизоватн, ускладити сазнања о тако различитим условима културног, економског и политичког развоја какве налазимо већ при поврпшом улажењу у политичке и управие системе бројних земаља у развоју, чији значај расте. Истовремено, привреддш, културни и политички односи постају тешњи, узајамна зависност већа, поремећаји у једној земљи одражавају се на ситуацију у другој земљи, на њену привреду, управу, спољну политику. Сем тога, комуникациони системи који се брзо развијају чине нас сведоцима и непосредним учесницима дога Баја о којима смо раније могли сазнати само када су догаВаји доведени до краја. Taj »post festum« однос нас je чинно и мање одговорнима. Сада je друкчије. Узајамна завнсност ствара узајамну одговорност у области иновадија, напретка, а ова, опет проузрокује узајамне утидаје и акцију усмерену на разуыеванье других, што je друго име за зближавање. Чини се да je зближавање била основна идеја скупа који je окупио преко педесет паучника и високих државних функционера из преко 20 земаља целог света. Тачније, радило се о потреби измена искустава о правцу управног развоја у различитим зем.ъама, при чему je показана зачуВујуВа сличиост и ггроблема и метода решаваньа. Нпр. и најразвијеније земл>е у заосталим регионима примењују планиравье развоја готово подударно са општим плановима развоја у неким мање развијеним земл>ама. Научна методологија која je употребљавана, или je у употреби данас, изгледа да je у .мањој или већој мери заједничка својшЈа. Отуда, није ce радило шгти je била памера организатора скупа, да испита предуслове и могућиости за полнтичко приблнжавање, већ потреба да се сопствена методолошка искуства процене и верификују од стране других. Jep, као што je познато, непосредни учесници никада не могу остварити довол>ан „размак" од акција које планирају и изводе; ни временски (ради се о континуитету), ни функционално (исти су актери), обе ситуације смањују објектнвност. И на овом скупу дошло je до „сукоба" двеју основних група мшиљен>а. Оба оличавају светске тснденције. Прво схватагье које су углавном изнели научницп који се баве компаративним проучавањем управе а сами су из најразвијенијнх земал>а